Džonatan Svift – ,,Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlučili na neki čin”

Džonatan Svift (engl. Jonathan Swift; Dablin, 30. novembar 1667 — Dablin, 19. oktobar 1745) irski književnik, satiričar, pisac pamfleta.

Čuven je po djelu “Guliverova putovanja”. Sva svoja dJela je objavljivao pod pseudonimima ili anonimno. Poznat je i kao majstor dva oblika satire.

Biografija

Mladost

Rođen je u Dablinu kao drugo dijete Džonatana i Abigeil Erik Svift. Otac mu je rođen u Irskoj, a majka u Engleskoj. Otac mu je umro sedam mjeseci prije njegovog rođenja. O Džonatanovom djetinjstvu se malo zna, a činjenice o njemu su često kontradiktorne. Vjeruje se da mu se majka vratila u Englesku još dok je Džonatan bio jako mlad. Ostavila je Džonatana kod familije svoga oca. O mladom Džonatanu se najviše brinuo njegov ujak Godvin. Godvin je poslao Džonatana u Kilkeni gimnaziju zajedno sa rođacima. Bila je to gimnazija koju je pohađao i filozof Džordž Berkli.

Od 1682 studirao je na Triniti koledžu u Dablinu, na kome je diplomirao 1686. Dok je spremao magistraturu politički nemiri u Irskoj prisilili su ga da ode u Englesku. Majka mu je pomogla da dobije položaj sekretara i ličnog pomoćnika Ser Vilijama Templa na Mur Parku. Vilijama Templ je bio diplomat, koji je bio zaslužan za Trojnu Alijansu 1668. Templ je otišao u penziju i na svom imanju je gajio baštu i pisao memoare. Svift je zadobio Templovo povjerenje pa je bio upoznat sa stvarima velikog značaja. Nakon tri godine službe Templ je Svifta predstavio kralju Vilijamu III od Engleske. Slao ga je u London da urgira kod kralja da prihvati zakon za trojni parlament.

Tokom boravka kod Templa upoznao je Ester Džonson, tada osmogodišnju djevojčicu, koja je bila ćerka jednoga od slugu. Bila je bez oca, a Svift je bio njen tutor i mentor. dao joj je nadimak Stela, a njih dvoje su čitav život bili u bliskim odnosima.

Svift je cijeli život patio od Menijerove bolesti, 1690. napustio je Templa i otišao u Irsku zbog zdravlja a nakon godinu dana vratio se u Mur Park. Za vrijeme drugog boravka kod Templa magistrirao je 1692. u Hertford koledžu na univerzitetu Oksford. Očajnički je pokušavao da nađe bolji posao, pa je uz Templovu pomoć postao sveštenik Irske crkve, a 1694. dobio je parohiju u diocenozi Konor u Kilrutu. Izgleda da je Svift tu bio izolovan u maloj udaljenoj zajednici, daleko od centara moći i uticaja. Dok je bio u Kilrutu bio je u romantičnoj vezi sa Džejn Varing. U jednom pismu nudio joj je brak i rekao je da će napustiti Irsku, ako ga odbije. Izgleda da ga je odbila, jer se Svift vratio u Englesku i ponovo je bio u službi kod Templa 1696. Tu je ostao do Templove smrti. Templu je pripremao memoare. tokom toga vremena napisao je satiru, koja je bila kritika Templovoga eseja. Satiru je publikovao tek 1704.

Templ je umro 1699. Svift je ostao kratko u Engleskoj da završi Templove memoare možda se nadajući da će neko priznati njegov rad i ponuditi mu odgovarajuće zaposljenje u Engleskoj. Međutim, pojedini Templovi prijatelji i rodbina su zamrzili Svifta, jer se u memoarima našlo indiskretnih detalja koji su im smetali. Neuspješno je pokušao da nađe zaposlenje kod kralja. Dobio je ponudu da bude sekretar i i kapelan grofa od Berklija, jednog od vrhovnih sudija Irske. Kada je doputovao do Irske to mjesto je već bilo popunjeno. Međutim, radio je kao kapelan u Larakoru, Ageru i Dablinu. Kao kapelan erla Berklija većinu vremena je proveo u Dablinu i često je putovao u London. Napisao je 1701 politički pamflet.

Pisac

Svift je 1702. doktorirao na Triniti koledžu u Dablinu. Za vrijeme posjeta Londonu Svift je objavio dvije knjige “A tale of a Tub” “The Battle of the Books” i počeo je sticati ugled kao pisac. Upoznao se tada i postao prijatelj sa Aleksandrom Poupom, Džonom Gejom i Džonom Arbutnotom.

Svift je tih godina postao politički aktivan. Od 1707. do 1709, a opet 1710. Svift je bio u Londonu. Neuspješno se tada zalagao kod vigovske administracije u ime irskoga klera oko jednoga vlasničkog problema. Torijevci, koji su bili u opoziciji pokazali su više razumijevanja za njegove zahtjeve. Torijevci su kad su došli na vlast 1710. Svifta regrutovali da bude urednik Egzamajnera. Svift je 1711. objavio politički pamflet „Ponašanje saveznika“, u kome je napao vigovsku vlast zbog njihove nesposobnosti da završi dugi rat sa Francuskom. Torijevci su vodili tajne razgovore sa Francuzima i ti razgovori su doveli do Utrehtskog mira 1713, kojim je završen Rat za špansko nasljeđe.

Džonatan Svift je bio dio unutrašnjeg kruga torijevske vlasti i često je bio posrednik u unutrašnjim sporovima između ministra spoljnih poslova i ministra finansija i premijera. Svađa dvojice ključnih torijevskih vođa rezultirala je ostavkom premijera Roberta Harlija. Kada je umrla kraljica Ana, a na vlast došao kralj Džordž I vigovci su se vratili na vlast, a vođama torijevaca je suđeno jer su vodili tajne pregovore sa Francuzima.

Zrelost

Pred pad torijevske vlasti Svift se nadao da će ga nagraditi unosnim crkvenim položajem u Engleskoj. Međutim, kraljica Ana nije obožavala Svifta, pa je spriječila te namjere. Najbolje što su mu mogli osigurati bio je položaj dekana Sent Patrika u Dablinu. Kada su se vigovci vratili na vlast za Svifta nije bilo druge nego da ode u Irsku. Kada se vratio u Irsku iskoristio je svoju sklonost pamfletima i podržao je irsku stvar, tako da je dobio status irskog patriote.

Tih godina započeo je i svoje remek-djelo „Guliverova putovanja“. Veliki dio materijala oslikavao je politička iskustva. Epizoda kad Guliver gasi požar na palati Liliputanaca urinirajući na palatu predstavlja metaforu torijevskoga nezakonitog mirovnog ugovora, kojim su napravili dobro djelo na nesrećan način. Dugo je odlagao put u London i konačno je 1726. otputovao sa svojim djelom „Guliverova putovanja“. Odsjeo je kod prijatelja Aleksandra Poupa. Džon Gej i Džon Arbutnot su mu pomogli da anonimno štampa djelo. Prvo je odštampano 1726. i odmah je postiglo veliki uspjeh. Štampano je još dva puta te godine i još jednom početkom 1727. Francuski, njemački i holandski prevodi su se pojavili 1727. Ilegalno je štampano na irskom 1727.

Svift se 1727. vratio u Englesku a posjeta je bila kratka, jer je dobio poruku da Ester Džonson umire, pa se zbog toga vratio kući. Umrla je januara 1728. Svift je umro 19. oktobra 1745. Sahranjen je pored Ester Džonson.

Citati

,,Sreća i uspjeh se često uzimaju kao veoma slična stanja, međutim to su potpuno dva različita pojma, koja mnogo zavise jedan od drugog. Uspjeh ima svoj udio u sreći, ali ne na način na koji mnogi ljudi misle. Uspjeh je jedno od mnogih postignuća, a sreća jedino postignuće. Uspjeh treba da dođe kao proizvod sreće, a ne obrnuto.”

,,Kada bi osećanja bila neophodna da se završe obaveze, mnogo ljudi uopšte ne bi ni odlazilo na posao. Negativne, demotivišuće emocije se prevazilaze zato što drugog izbora nema. Isto važi i za sve one stvari kojima želimo da se bavimo, ali nas neka emocija, na primer strah, sputava u tome. ”

,,Ljubav je često motivacija, uzrok i povod da uradimo nešto, inspiracija i tema najlepših umetničkih dela, ali i glavni pokretač u svakodnevnom životu. Kada volimo svoj posao lakše nam je da ga obavljamo, kada volimo ono čime se bavimo – bolji smo u tome, kada volimo nekoga – imamo snage za sve, a kada volimo sebe – ništa nam ne predstavlja prepreku. ”
,,Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlučili na neki čin. Neki bi rekli da se hrabrost često graniči sa ludošću i nepromišljenošću, ali to ne mora uvek biti slučaj.”

,,Svako bira prijatelja prema sebi, svojim navikama, shvatanjima, razmišljanjima. Pravo i iskreno prijateljstvo ne poznaje ljubomoru, sebičnost i druge emocije koje mogu da unesu nemir i razdor. Prijateljska ljubav je nesebična, uzajamna i nikad ne prestaje, jer prijatelj je tu da te razumije, kada niko drugi nije to u stanju i da te poštuje i voli kada nikog drugog nije briga za to.”

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *