Jevgenij Jevtušenko – ,,Zaklinjanje”

ZAKLINJANJE

Jevgenij Jevtušenko

Na mene misli u prolećnoj noći,
na mene misli svake letnje noći.
Na mene misli u jesenjoj noći,
na mene misli svake zimske noći.
Nek nisam s tobom, nek sam u samoći,
nek sam daleko – i ne mogu doći,
svoj san o meni ipak predaj noći,
u hladnjikavoj posteljnoj mirnoći,
što godi kao more mekih moći.
Ko s morem, budi sa mnom ove noći.
Dok traje dan, ne misli nikad na me.
Dan sve okrene tumbe, pun galame,
uz vinske čaše i dimljive tame…
Viziji dan iskopa mnoge jame.
Težnje tvog dana neka hrle same,
ali u noći uvek misli na me.
Osećaš li kroz dozive sirene,
kroz vetar, kada k oblacima krene,
svu stisku moju, i šta si za mene, –
tamo, u sobi gde su uske sene,
gde sklapaš oči, jer pune su zene
bola i sreće što se časom smene.
Preklinjem te u tihanoj tišini,
ili uz tutanj kiše u visini,
ili u snežnoj blistavoj belini,
il kroza san što se ko java čini:
na mene misli u prolećnoj noći,
na mene misli svake letnje noći.
Na mene misli u jesenjoj noći,
na mene misli svake zimske noći.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *