Čarls Bukovski – Zvuk ljudskih života

Čarls Bukovski

ZVUK LJUDSKIH ŽIVOTA

Čudna toplina, vruće i hladne žene,
dobro vodim ljubav, ali ljubav nije samo
seks. mnoge žene koje sam upoznao su
ambiciozne, a ja volim da se izležavam
na velikim udobnim jastucima u tri
popodne, volim da gledam sunce
kroz lišće velikog žbuna napolju
dok spoljni svet
drži dalje od mene, to vrlo dobro znam,
sve one prljave stranice, i volim da se
izležavam, s trbuhom ka plafonu posle
vođenja ljubavi, dok sve navire:
tako je lako biti opušten – ako samo dopustiš,
to je sve što ti je potrebno.
ali žena je čudna, veoma je
ambiciozna – fuj! neću da prespavam dan!
samo jedemo! (*)(*)(*)(*)(*)o se! spavamo!
jedemo! (*)(*)(*)(*)(*)o se! spavamo!

Draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada,
beru paradajz, grašak, čak i pamuk,
ljudi i žene umiru pod suncem
ljudi i žene umiru po fabrikama ni za šta,
za neku crkavicu…
čujem zvuk ljudskih života razderanih na
parčiće…
ti ne znaš koliko sreće
imamo…

ali ti si uspio, kaže ona,
tvoje pjesme…

moja ljubav izlazi iz kreveta.
čujem je u drugoj sobi.
pisaća mašina radi.

nije mi jasno zašto ljudi misle da su
napor i energija povezani sa
stvaranjem.

pretpostavljam da se to dešava i u stvarima
kao što su politika, medicina,
istorija ili religija.

okrećem se na stomak i ubrzo zaspim
s dupetom ka plafonu, za promenu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *