Katarina Veličković – Čaša iluzije

Čaša iluzije

Sudar sa tvojim pogledom
u lavirintu ljubavnog dima
sastanak sa baladom
hladan znoj u mojim nervima
napetost od koje mi podrhtava glas
Martini koji mi oko srca
stavlja pojas
spasenja u svakom mom
uglu miriše čežnja
moj parfem u tvom vazduhu
moje padanje u tvom vrhu,
Gubim ponos
koji sam stegla
kao dete maštu
kotrlja se moja zariva kugla
u tvoju stasnu baštu
vatra koja će se do vrhunca širiti
Čaša iluzije
koja će me ubiti
tako podmuklo
u obrazu crvenilo je puklo
popucali šavovi zelene haljine
Čaša iluzije
emocije se brane od istine
ništa mlakim stavom neću postići
kako je tvoj ego rastući
ulazim u tvoje tragove
kao Mesečina u svetlost
ljubavi dame
za tugu uvek imaju prednost
ja pred tim vratima neću čekati
ipak te je bolje gasiti
nego paliti
Čaša iluzije
biram na zemlji ću ostati
ti si rizik kom se ne smem prepustiti.

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *