Sergej Jesenjin – Sve što živi ožiljak ima

Sergej Jesenjin

SVE ŠTO ŽIVI OŽILJAK IMA

Sve što živi ožiljak ima,
još iz djetinjstva, poseban, ran.
Da nisam pjesnik, ja međ’ svima
bio bih hulja i lopov znam.

Mršav i rasta odveć malena,
međ’ djecom bio sam uvijek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać'o sam se ja i pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
riječ ceđahu usne krvavo-tmaste:
– Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste –

Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nemirka, delije.

Kao nekad imam hrabrost mušku,
al’ nov korak moj se drukčije sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć’ se raste:
– Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *