Goran Tadić – Poslednje reči

POSLEDNJE REČI – Goran Tadić

(zbirka Satenski stihovi)
Govorio sam kao da će svaka reč u kamen biti uklesana,
ne shvatajući da se najduže pamte poslednje reči.
Nežnosti postanu nebitne, usitni ih banalnost.
Najpre ih prepolovi, pa pola od pola, sve do prašine
i tada je najmudrije ućutati,
jer će izgovoreno biti upotrebljeno protiv
svega što je prethodilo poslednjim rečima.

Glup sam sa rečima. Trošim ih kao da su državne,
rasipam i stavljam kao ulog za sitne dobitke.
Vire kao zlatan zub ispod mojih usana,
pa mislim da sam lepši kad zablistaju,
a one samo bljesnu, odajući kič
i istog časa budu prepolovljene.

Ne smem da kažem da te volim,
jer jedini sam koji u to veruje,
a nećeš me pamtiti po nežnim rečima.
Ljubav vredi manje no što smo mislili.
Kroz maglu uvreda, sećamo se da smo voleli i bili voljeni,
ali to nam malo znači kada se setimo poslednjih reči,
koje ni jednim slovom ne liče na prve.

„Uvek ću te voleti“ izgovori se na početku, dok verujemo sebi,
dok mislimo da se reči ne mogu usitniti, ni zameniti grubim.
Umeo bih na milion načina da kažem da te volim,
ali došlo je vreme da ućutim i sačekam da saznam
koje će besmislene reči biti moje poslednje,
po kojima ću biti zapamćen.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *