Ivana Lupšić – Budućem mom

U sobi je neki težak miris. Otvaram prozor, samo da pustim malo vazduha, da prodišem. Udubljena u beskonačnost misli, razmišljam da napišem pismo. Budućem mom.

Gledam papire razbacane po stolu. Svaku stranicu treba ispuniti smislom.

“Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o bijesni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zakon pameti lude,
Santa Maria della Salute.
Kosa mi je sve duža, a emocije sve tanje.
Ja sam u stvari samo jedna obična žena, koja piše na papir sve ono što ne mogu reći. Tako se i sada obraćam tebi, “neznani junače moj”- Budući moj.
Iako ću ti izgledati komplikovano, nisam. Jednostavna sam, ako budeš umio.
Kada mi je loše, pobjegnem u svoje ćoše kao malo dijete, kad se zaplače.
Ne pritiskaj me. Ne davi me. Pusti me.
Crveni ruž, knjiga i sloboda govora je ono što se podrazumijeva kada sam ja u pitanju. Kuhinja i krevet mogu pričekati.
Ja sam ti spoj onog najdivnijeg i najsurovijeg. Istovremeno sam “princeza na zrnu graška” i “žena zmaj”.
Žive u meni ti žičani instrumenti. Nategneš mi žice previše i pucam.
Ja sam u PMS-u svakog dana.
Zahtjevna, razmaŽena, empatična i konfliktna žena… koja kada to treba zna da bude sve ono što priliči jednoj djevojci s lijepim manirima.
Strahovit sukob izmedju moje ženske strane koja želi Živjeti u svijetu kojim vladaju muškarci, a opet imati svoje JA!
Ne sumnjam da ćeš ti ovo sve shvatiti, uzeti me za ruku, zagrliti i reći da sam tvoja.
Tvoja Iv! :*

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *