Katarina Veličković – Opčinjeno mastilo

Opčinjeno mastilo

Magdalena,
ne mogu ti ispisati
šta bukti u mojim osećanjima
na papiru ću zaspati
i leteti u nebo za tvoju ljubav
sa vatrenim raketama
nikada nisam video Svemir
nije on veći od moje odanosti
koju sam tebi predao
padao sam, i padao
u svakom Gradu
skupljao prašinu na kolenima
moleći te da mi zamesiš nadu
tvojim tankim i svilenim prstima
ja sam seno koje gori
razliva se mastilo po papiru
svaki moj opčinjen stih
sve ti govori,
Opčinjeno mastilo
tvojom lepotom Boginje
čistinom Kneginje
nataložene hartije
u zamračenoj sobi
zagušljive birtije
i violina
tvoja toplina za mene se drobi
snovi su mi puni
tvojih usana, ruku Magdalena
ja sam piskaralo
koje je potopila stena
tvoje oholosti
pisaću, pisaću ti
što sam slabić
Draga, Magdalena oprosti, oprosti.

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *