Oktav Mirbo – Najinteresantnija figura književnog svijeta iz perioda Belle epoque

Oktav Mirbo (franc. Octave Mirbeau; Trevier, 16. februar 1848 — Pariz, 16. februar 1917) francuski novinar, polemičar, književni kritičar, romansijer i dramski pisac. Jedna je od najinteresantnijih i najoriginalnijih figura književnog svijeta iz perioda Belle epoque.

Biografija

Posle dugogodišnjeg „prostituisanja“ svoga pera i pisanja za novac u tuđe ime, Oktav Mirbo je doživio uspjeh prvim romanom koji je potpisao svojim imenom, Golgota (Le Calvaire, 1886). Zatim je objavio Opata Žila (L'Abbé Jules, 1888), prvi francuski roman u kome se osjeća uticaj Dostojevskog, i Sebastijena Roša (Sébastien Roch, 1890), uzbudljivu pripovjest o silovanju jednog maloljetnika od strane katoličkog sveštenika.

Njegova dva najčuvenija romana su Vrt mučenja (Le Jardin des supplices, 1899), u kome pokazuje “zakon ubistva” koji upravlja ljudskim društvima, i Dnevnik jedne sobarice (Le Journal d'une femme de chambre, 1900), oštru satiru uperenu protiv francuskog društva iz “Belle Époque”, roman prema kome su Žan Renoar (1946) i Luis Bunjuel (1964) snimili film. U svoja dva poslednja romana, Registarska tablica 628-E (La 628-E8, 1907), u kome je riječ o putovanju automobilom kroz Belgiju, Holandiju i Nemačku i Dingo (Dingo, 1913), čiji je junak njegov sopstveni pas, Mirbo odbacuje poetiku realističkog romana XIX veka.

U pozorištu, Mirbo je trijumfovao svojom velikom komedijom naravi i karaktera, Posao je posao (Les affaires sont les affaires, 1903), u kojoj se pojavljuje novi tip poslovnog čovjeka, Isidor Leša. Prikazano je i njegovih šest sasvim modernih jednočinki pod naslovom Farse i moraliteti (Farces et moralités).

Angažovani intelektualac anarhističke inspiracije, Mirbo je bio strastveni branitelj kapetana Alfreda Drajfusa i žestoko je kritikovao političke institucije građanskog društva i kapitalističku ekonomiju.

Umjetnički kritičar obdaren velikom lucidnošću i dobrim ukusom, Mirbo je branio Kloda Monea, Kamija Pisaroa i Ogista Rodena i otkrio Vinsenta Van Goga, Kamij Klodel i Aristida Majola. Njegovi članci objavljeni su, u dva toma, pod naslovom Estetičke bitke (Combats esthétiques, 1993).

Prototip angažovanog pisca

Prototip je angažovanog pisca, on je anarhista i individualac i veliki demistifikator ljudske prirode i institucija koje otuđuju ljude, tlače ih i ubijaju. Začeo je estetiku otkrovenja i odredio sebi misiju da „one koji se ponašaju kao da ne vide prisili da pogledaju Meduzu u lice“. Zato je počeo da preispituje, ne samo buržoasko društvo i kapitalističku ekonomiju, nego i vladajuću ideologiju i tradicionalne književne forme, jer svi oni doprinose umrtvljavanju savjesti i stvaranju lažne i nepotpune slike o našoj sudbini i o sudbini društva. Naročito se isticao u borbi za napuštanje tzv. realističkog romana. Odbacujući naturalizam, akademizam i simbolizam, našao je svoj put negdje između impresionizma i ekspresionizma, a veliki broj pisaca dvadesetog vijeka njegovi su dužnici.

Literatura

Le Calvaire (1886).
L'Abbé Jules (Opat Žil) (1888).
Sébastien Roch (1890).
Dans le ciel (Na nebu) (1892—1893)
Les Mauvais bergers (1897).
Le Jardin des supplices (Vrt mučenja) (1899).
Le Journal d'une femme de chambre (Dnevnik jedne sobarice) (1900).
Les 21 jours d'un neurasthénique (21 dan jednog neurastenika) (1901).
Les affaires sont les affaires (Posao je posao) (1903.)
Farces et moralités (Farse i moraliteti) (1904).
La 628-E8 (1907).
Le Foyer (Ognjište) (1908).
Dingo (Dingo) (1913).
Un gentilhomme (1920).
Contes cruels (1990).
L'Affaire Dreyfus (1991).
Lettres de l'Inde (1991).
Combats esthétiques (Estetičke bitke) (1993).
Combats littéraires (2006).
Correspondance générale (2003-2005-2009).

Pierre Michel – Jean-François Nivet, Octave Mirbeau, l'imprécateur au cœur fidèle, Séguier, 1990.
Pierre Michel, Les Combats d'Octave Mirbeau, Besançon, 1995.
Samuel Lair, Mirbeau et le mythe de la Nature, Presses universitaires de Rennes, 2004.
Cahiers Octave Mirbeau, n° 1-24, 1994-2013.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *