Pablo Neruda – Poruka

Poruka


Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletjele
i poljubac jedan sklopio usne.

I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na riječ melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ, leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takođe ćutanjem tvojim,
svijetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvjezdana.
Ćutanje ti je od zvijezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo riječ, tada, jedan osmjeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *