Милица Бакрач – Писмо

ПИСМО
У зебњи да лˈ ће цвати
лето наше,
доносећи радост
скривених обала,
пишем ти кратко, док ме
сенке плаше
твог ћутања испред
тамног огледала.

И тиха и бледа. За ноћ
седокоса.
Молим да се ветром не
угаси свећа.
Надлећу ме црна крила
Албатроса.
уз опојан мирис позно
злога цвећа.

Бодлер ове ноћи моме
виду не сме
разоткрити тајну
несрећних поета.
Зар ћу твоје усне љубити
кроз песме?

У зебњи да лˈ ће сунце
опет хтети
јастук да нам злати у
постељи лета?
Пишем ти кратко: Смем
ли те волети?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *