Радинко Крулановић – Све пјесме Теби

Све пјесме Теби

Све пјесме моје Теби су писане,

нијеси морала имати име

и бити стварна,

а била си Љубав.

Необично знам,

а зар је обично

што сам  крао плам

Прометејски сулудо.

И тако сам,

носио Љубави жар,

свијет да огријем,

не плашећи се гаврaнā

што тијело моје гришће,

и нека гризу.

Зар сам рођен да будем сјена?

Средина да ми је мјера ствари?

Да се клањам телету златном?

Ја сам живот, живога Бога

и његов позив да будем савршен!

Да волим, а не посједујем.

Да дајем, а не узимам.

Да чувам девственост свијета,

претварајући све у пјесму.

Да наивно пјесмом волим,

јер пјесме су чистилиште ријечи.

Ко хоће да разумије, разумјеће.

Ко хоће да осјети, ћутаће.

У вијеку овом страшном,

гдје говор је постао стран,

а Истина се брани ћутањем.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *