Сава Радуловић – Чекам те као да ћеш доћи

ЧЕКАМ ТЕ КАО ДА ЋЕШ ДОЋИ

Небо је абортирало облаке
Бијеле као његова брада
Док се спуштам низ жељезницу
Јуре дани испред мене
Ти си моја богојављенска жеља
И наређујем ти да се оствариш одмах
Иначе ће се душа једног пјесника
Претворити у птицу
И одлетјети у правцу прозе
Чини ми се, док нијесам тебе срела
Нијесам знала ни да сама постојим
Рођена у тридесет трећој
Ти си ме створио и удахнуо ми поезију
И док срамно рађам стихове
Као новорођенчад
Плачу корице још не стасале
Да стану на своје ноге
И проходају до читаоца
Ти си мој први човјек
И моја последња станица
Нешто је у мени бомбардовано
Онога часа кад се твој глас залијепио за моје ухо
Најежио је свако моје слово
Завриштала је ћирилица
Пријетећи да се преда
Пред тим меканим ријечима
Које и дан- данас звоне у мени
Као звона на Троице- Сергејевском манастиру
Као поманитале пчеле
Хватамо се око исте пјесме
И никако да пронађемо праву ријеч
Која ће да нас веже или растјера
Тражимо се а бјежимо једно другом
Можда смо само двије луталице
Којима је суђено да стварају
Поезију, неред, љубав
Што ће да трају и после нас
И само да није тих очију светих
Лако бих ја, знаш
Да ме оне тако тужно не чекају
Давно бих ја под воз
Јер стихове ће други писати
Ко вазда
Али теби неће имати нико
Ставити руку на раме
Рећи ти како си Бог међу нељудима
Нешто што се чека па и да не дође
И претплатити се на те усне
Које не знаш љепше ли се љубе или говоре

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *