Srđan Leković – Jesen

JESEN

Jednom je rekla
da zasija kada joj ulepšam dan.
Rekla je,
da ni svoj kišobran
ne voli koliko mene,
jer se od kiše raste.
I još je rekla,
da su sve greške i mašte naše kule.
Da čuje frule dok me gleda.
Jednom je rekla,
da joj ne dam da me toliko grli.
Možda me pretvori u zeca.

Jednom,
u parku,
za loptom trčahu deca,
a lišće padaše na sve strane.
Valjda iz neba.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *