Biljana Keković-Joksimović – Nedostižno

Недостижно

Отвори се … тихо рече ноћ
и приви се њежно, мило
уз невидљив,
топли, мјесечеви скут.
А Даница бљешти,
неспокојна, љута,
што ја пратим тајно
њен звјездани пут.
Примакох се тек толико
да осјетим његов додир благ,
она не зна да не могу
да њен вјечни, нераскидив
ја испратим траг.
И додирнух недостижно!
Варљиви мјесец ноћима ми
распростире сјај,
а Даница гордо чека
да ми јесен облацима
кишом, вјетром,
у самоћи и сузама
не најави крај.
Она има што је немам,
звијезди сјајем постојаним,
варница јој одсјај жарка,
а ја само као сјена
Мрак разгрнем на тренутке
ја не зрачим и не сијам,
мој одсјај је само варка.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *