Branka Vojinović-Jegdić – Početak

POČETAK

Zapalo  me  dno  i  krik  crne  ptice,

Mač  mi  daju  otpadnici  ovog  velegrada,

Puritanci  prezrivim  prstom  upiru  u  lice

Lažni  moral  pocijepan  lagano  opada.

 

Beskućnici  vatru   naložiše  očas

Neki  stari  kaput   prigrli  mi  leđa,

Loše  vino  kruži  kao  olinjali  pas,

Noć  pokriva  tiho  sjenom  svojih  vjeđa.

 

Ne  smeta  mi  talog,  na  oluje  svikla,

Ogoljene  duše  novi  cvijet  daju

Iz   čemera  ništavnog  ponovo  sam  nikla

Kao  korov  bujam  na  starome  kraju.

 

Noćna  dama  sveli  pogled  više  i  ne  krije

Razmazana   šminka  niz  lice  se  sliva,

A  pijanac  željno  čeka  red  da  pije,

Odavno  se  ovdje  ni  o  čem  ne  sniva.

 

Bivši  govornik  muklo  tišinu  talasa,

Kockar  karte  miluje  kao  dragu  ženu,

A  propali  pjesnik  drhtavoga  glasa

Recituje  svoju,  krvlju  pisanu  poemu.

 

Dah  vreli  klobuča,  sa  maglom  se  ljubi,

Svako  svoju  tugu  sad  drugome  kači,

Noć  svoju  oštrinu  počinje  da  gubi

Novo  jutro  doniješe  ulica  perači

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *