Dragana Petrić-Đokić – Koraci

КОРАЦИ

Корак ноћи сунце рађа

плавет неба односи страх,

одаје тајну љубави чисте

анђели је посипају као прах.

 

Сјећања што су болна била

губе се ко камен са стијене,

зраци осмјехом уморно лице

туга да увене.

 

Корак нови, а путања дуга

на стази лутања отисак лак,

поглед који даљина носи

неизговорене ријечи, бунила крак

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *