Katarina Veličković

***

Težina iz koje
isparavaju naši momenti
pucaju sati
u pustinjskom pesku
potpisi živote još jednu grešku
obdarena sam njima
jure me tvoje slabosti po golim drumovima
točkovi godina su brzi
ženino srce
tonu laži može da izdrži,
Imam dovoljno upaljenih svećica
nedovoljno savetnica
u ćelijama mozga
otvara se tezga
od krilatih suza
lete plakanja
po Nebu od mastila
ovu turu plakanja je Eva častila
padaju po zemlji jabuke tuge
vozovi izbegavaju svoje
usamljene pruge

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *