Lepa sela lepo gore – Priča o filmu

Lepa sela lepo gore, srpski film Srđana Dragojevića snimljen 1996. godine.

Film je inspirisan istinitim događajem, kada je 7 srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okruženo u 97 metara dugom tunelu Brodar (8 km od Višegrada prema Rogatici) kod Međeđe u septembru 1992. godine.

Film je bio srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu. Smatra se modernim klasikom srpske kinematografije.

O filmu

Radnja filma počinje u jednoj beogradskoj vojnoj bolnici gdje su smješteni ranjenici rata u Bosni i Hercegovini. U bolnici se filmski junaci sjećaju mladosti i rata. Priča se vrti oko dvojice dječaka, Halila – Muslimana, i Milana – Srbina, koji su odrasli zajedno u selu blizu napuštenog tunela. Kao djeca se nisu usudili da uđu u tunel, jer su vjerovali da tamo boravi „drekavac“. Dvanaest godina kasnije, tokom rata u Bosni, Milan, zarobljen u tunelu sa svojim saborcima, i Halil nalaze se na suprotnim stranama, sudbinski srljajući u sukob. Među iscrpjelim srpskim borcima našla se i jedna zalutala američka novinarka.

O likovima

Milan (Dragan Bjelogrlić) – centralni junak priče, mladić rastrzan unutrašnjim sukobima u sebi i državi.

Velja (Nikola Kojo) – Poznati lopov iz Beograda, koji je najveći dio svog „posla“ obavljao 1980-ih i ranih 1990-ih. Kada su pozivari došli po njegovog mlađeg brata, on se predstavio kao brat i umjesto njega otišao u rat. On je dao ime filmu. Nakon što je njegova jedinica spalila selo rekao je: „Lepa sela lepo gore, a ružna ostaju ružna čak i kada gore.“

Poznata je njegova rečenica u filmu:

„Ajde da ti čika Velja da bonu.”

Petar (Profesor) (Dragan Maksimović) – Bosanski Srbin, profesor iz Banje Luke po čemu je dobio nadimak. U filmu izgleda da ima nostalgičan osjećaj prema Jugoslaviji. Dok drugi za vrijeme rata pale kuće i sve što u njima nađu, on je zainteresovan više za literaturu pa po kućama koje će kasnije zapaliti prvo pretraži da nema neka zanimljiva knjiga. Često čita iz dnevnika koji je našao za vrijeme rata.

Brzi (Zoran Cvijanović) – Narkoman koji je pod uticajem droge sa nadvožnjaka upao u kamion JNA koji se kretao ka Vukovaru. On jedini razumije engleski.

Viljuška (Milorad Mandić) – Srpski četnik koji je u rat krenuo da bi zaštitio svog kuma Lazu i iz patriotskih razloga. Dobio je nadimak viljuška zato što oko vrata nosi viljušku.

Poznata je njegova rečenica u filmu:

„Onomad sam gledao na televizoru… Jel znaš ti, nesrećo, da su Srbi najstariji narod. Dok su Švaba… i Englez… i Amerikanac pre… šesto godina, jeli svinju s rukama, mi (Srbi) smo imali ovo (pokazuje na viljušku). Na srpskom dvoru mi s viljuškom boc, a Švaba s rukama, usta ga jebem!… najstariji.”

U filmu je duhovit i srećan sve dok njegov kum Laza nije umro u napadu muslimana.

Laza (Dragan Petrović) – Laza je Viljuškin kum. Dok je gledao vesti o užasima protiv Srba, iznervirao se i otišao kao dobrovoljac u rat.

Poznata je njegova rečenica u filmu:

„Neće moći burazeru, neće moći kažem ja tebi. Neće više ovde švapska i turska noga kročiti… Kako je kod vas gore u Švedskoj? ‘Ladno, al’ standard.”

Marko (Marko Kovijanić) – Mladić od 18 godina koji očajnički traži poštovanje ostalih članova voda. Najviše ceni Velju.

Gvozden (Bata Živojinović) – Vođa voda i profesionalno obučeni JNA oficir. Voli Tita i nedostaje mu Jugoslavija. Marširao je 350 km Titu na sahranu. Izdan je od svog kuma muslimana u ratu.

Poznata je njegova rečenica u filmu:

„Da se ne ljubimo.”

Učiteljica (Vera Dedović) – Lik učiteljice vezuje se za period djetinjstva glavnih junaka. Ona je mlada, šarmantna, a vrijeme između dva odmora provodi sa poštarom Nazimom na travnjaku u blizini škole.

Slobodan (Petar Božović) – Predratni kafedžija i boem. U ratu se bavio mutnim radnjama i postao ratni profiter.

Uloge

Глумац Улога
Драган Бјелогрлић Милан
Никола Којо Веља
Велимир Бата Живојиновић Гвозден
Зоран Цвијановић Брзи
Драган Максимовић професор Петар
Милорад Мандић Манда Виљушка
Драган Петровић Лаза
Никола Пејаковић Халил
Лиза Монкјур Лиза
Марко Ковијанић Марко
Петар Божовић Слободан
Рената Улмански Миланова мајка
Вера Дедовић учитељица
Драган Зарић Назим
Бранко Видаковић дилер
Дубравко Јовановић војни полицајац/ратни профитер
Бранка Катић болничарка
Милена Павловић болничарка
Мира Бањац Вељина мајка
Небојша Илић Вељин брат
Борис Миливојевић заробљени Муслиман
Феђа Стојановић Џемал Биједић
Мелита Бихали Халилова мајка

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *