Nikola ”Kole” Angelovski – Biografija

Nikola „Kole“ Angelovski (14. mart 1943, Skoplje, Makedonija),  makedonski i jugoslovenski glumac, režiser i scenarista.

Rođen je u porodici u kojoj je majka bila učiteljica a otac sveštenik, tako da se rano počeo baviti recitovanjem i glumom, a u muzičku školu je pošao sa 7 godina. Tetka mu je bila filmska i pozorišna rediteljka Todorka Kondova Zafirovska, prva žena reditelj u Makedoniji. Kada se dječak koji je glumio u Todorkinoj radio drami razbolio, na njen predlog zamijenio ga je Kole i od tada nije prestao da se bavi glumom.

Pošto se opredijelio za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, imao je podršku u porodici. Njegov otac prota Borivoje je bio poznat u Skoplju, tako da su Koleta od malena svi poznavali. Pročulo se da će studirati glumu u Beogradu, a sugrađani su komentarisali: “Dobro, dobro i to je neka škola”. Tako je počelo.

Prva uloga Vlade Trefa u filmu “Saša” mu je donela debitantsku nagradu u Puli i otvorila vrata za uloge koje su se nizale “Lito vilovito”, “Tri”, “Doći i ostati”, “Čovjek od svita”. Za film “Doći i ostati” (1965) dobija Srebrnu arenu Pulskog festivala. Novije generacije ga znaju kao Mačka iѕ filma “Sabirni centar” čije se replike i dan danas koriste u žargonu.

Vremenom počinje da se bavi režijom, dramskim pisanjem i produkcijom. Za svoj režiserski prvijenac film “Ukleti smo, Irina” Kole dobija nagradu Kokan Rakonjac 1973 na Pulskom festivalu. “Vikend mrtvaca” komedija iz 1988. u njegovoj režiji proglašen je za najgledaniji makedonski film ikad. Kole Angelovski radi i kao pozorišni režiser i glumac širom Makedonije. Francuski je zet, oženjen Žanom sa kojom ima tri ćerke, a upoznali su se 1965. godine na snimanju studentskog filma svog prijatelja Miroslava Jokića.

 

Iskustva sa svjetskim zvijezdama (preuzeto iѕ časopisa Spona, 2012.) „Igrao sam i sa svetskim glumačkim imenima, Orsonom Velsom, Ričardom Bartonom, Elizabetom Tejlor…Oni su bili malo na distanci. Nisu se mnogo mešali sa nama. Međutim, Jul Briner je svako veče posle snimanja sedeo sa nama. Lepo je pevao, pio je crno vino, a kada bi ispraznio čašu, poslednju kap bi uvek prolio na glavu, protrljao je, zagrizao čašu zubima, slomio je i bacio.

Sergej Bondarčuk je bio prava ljudina. Franko Nero je bio veoma komunikativan i prijatan tip. Ali, bilo mi je krivo što je za film “Banović Strahinja” dobio honorar od 250.000 dolara plus 5.000 dolara uvek kada bi se popeo na konja, a moj ceo honorar je bio 5.000 dolara. Ričard Barton, sa kim sam snimao “Sutjesku”, dnevno je pio po litar votke sa đusom. Mogao je da radi samo do podne.

Imali smo scenu kada je oko 14 časova trebao da priđe meni i Ljubiši Samardžiću. Toliko je bio pijan da nije mogao ni da hoda. Postavili su dvojicu statista, kao nekih telohranitelja, da ga drže. Međutim, kada je na njega došao red da glumi, tekst je izgovorio bez i jedne greške. Na snimanju je bila i Elizabet Tejlor. Oni su bili smešteni na Tjentištu, u Titovoj vili, a Samardžić, Boris Dvornik i ja u barakama pored njih. Sa snimanja su nas popodne vraćali helikopterom, a Barton, mrtav pijan leži u krilu nekih sekretarica. Kada smo sleteli dočekala ga je Liz – sva u belom. On ide prema njoj, fotoreporteri slikaju, oni se grle i ljube i ulaze u vilu. Pet minuta kasnije odande se čuje cika i vika, a potom izlazi Liz sa modrom “šljivom” na oku.

Svi ti ljudi, sa kojima sam radio i i ponekad i družio bili posebni na svoj način. Tako i Orson Vels, ljudeskara, dva metra visok i čini ti se toliko širok. Sa njim sam igrao u “Neretvi”. U vreme snimanja, bio sam vojnik JNA i novinar. Pisao sam za razne novine. Novinari su tada teško dolazili do velikih zvezda. Niko, recimo, nije imao intervju sa Pavlom Vujisićem. Ja sam sa njim objavio intervju na celoj stranici “Nove Makedonije”. Pravio sam razgovore i sa Jul Brinerom, Hardi Krigerom, Silvom Košćinom, Bondarčukom…

Tokom snimanja “Neretve”, Vels je bio smešten u Mostaru, a mi u Jablanici. Režiser Bulajić me upoznao sa njim, uz napomenu: “Ovo je naš Miki Runi”. Iskoristio sam priliku i upitao ga za intervju. Pristao je, ali mi je već sutradan rekao da nije raspoložen i da će umesto njega odgovarati njegova sekretarica, Olgica Palinkaš, hrvatska mađarica, koja zna sve o njemu. Ona mu je zapravo bila ljubavnica. Tada je imala 25, a on 56 godina. Rekla mi je da joj je Vels dao auto i da možemo da se izvezemo negde izvan Mostara. Tako smo se obreli na Neretvi u jednom starom turskom mestašcu, lepom i za slikanje. Ona je bila erotsko – seksualno raspoložena, pa sam to iskoristio da joj postavim i par pitanja za tadašnje eroteske magazine “Start” i “Čik”.

Kada smo se posle tri sata vratili, članovi ekipe mi uglas povikaše: “Beži Kole, ubiće te!” Vels, koji je predhodno popio dve litre viskija, ljut kao ris i ljubomoran kao pas, silazi niz stepenice uspravljen kao grizli. Olgica nije stigla ni da zucne, a on joj je već zalepio šamar. Potom je psujući jurnuo za mnom. Jedva su ga zaustavili. Posle tri dana, kada se Vels ohladio doznao sam o čemu se radilo. Olgica je u kujundžijskom dućanu u Mostaru ѕameračila srebrnu ogrlicu staru 300 – 400 godina vrednu 5.000 dolara. Vels nije hteo da joj kupi, a ona, da bi mu se osvetila, htela samnom da ga napravi ljubomornog. Na kraju je tu ogrlicu, ipak, kupio.

Filmografija glumca Kole Angelovski
God. Naziv Uloga
1962. Saša Vlada Tref
1964. Narodni poslanik Mladen
1964. Popodne
1964. Lito vilovito
1965. Doći i ostati Gasa
1965. Sedma tura
1965. Tri
1965. Čovik od svita
1966. Do pobedata i po nea Boro
1966. Konjuh planinom Pušo
1966. Sretni umiru dvaput
1966. Vreme
1967. Memento
1967. Makedonska krvava svadba
1967. Da vidam, da vidam što da bidam Didi
1967. Stronghold of Toughs Piter
1969. Cross country
1969. Bitka na Neretvi Žika
1970. Hranjenik
1971. Žeđ pop Eftim
1971. U gori raste zelen bor Markeza
1971. Makedonski deo pakla Cane
1973. Piknik na frontu Zepo
1973. Sutjeska partizan
1975. Poznajete li Pavla Pleša?
1975. Svetecot od Slatina
1975. Volsebnoto šamarče
1978. Zlatni godini
1980. Olovna brigada Stevo
1981. Crveniot konj Sujde
1982. Južna staza
1983. Crveniot konj
1983. Banović Strahinja Timotije
1984. Komedijanti komičar
1984. Ne rekoh li ti
1987. Hajde da se volimo policajac Gaga
1988. Sulude godine Maksim Filipović / Mek Laud
1988. Azra
1989. Sabirni centar Mačak
1990. Stanica običnih vozova
1991. U ime zakona (serija) Zajko Kokorajko
1991. Svemirci su krivi za sve komandir milicije
1992. Dama koja ubija Komandir
2003. Vreme za plaćenje režiser
2008. Neki čudni ljudi

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *