Petre Prličko – Biografija

Petre Prličko (Veles, 13. mart 1907 — Skoplje, 16. novembar 1995) — legendarni makedonski i jugoslovenski glumac. Ostvario je preko pet stotina uloga na sceni, filmu, radiju i televiziji. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima su: Nagrada AVNOJ-a, Republička nagrada „11 oktomvri“, „Branko Gavela“, Zlatna Arena, Orden za zasluge (dodeljen od Georgi Dimitrova) itd.

Biografija

Pravo ime mu je Perica Aleksić. Iako je bio upisan u gimnaziju, nije dugo vremena ostao u njoj. 1923. napustio je školu i priključio se putujućoj grupi „Povlašćeno putujuće pozorište Mihajla Lazića“.
„ Jednog jutra, u centru Velesa, susreo sam neobičnog čoveka. Veliki šešir skrivao mu je lice, lula mu je virila iz usta, duge, bele kose provirivale su mu sa strane, ogrnut je bio širokom pelerinom, koračao je ulicom tako dostojanstveno i tako odlučno kao da je sam Gospod Bog. Bio je to Mihajlo Lazić, koji je na čelu svoje, tada čuvene, pozorišne družine upravo bio stigao u moj grad. Bio je to moj prvi, dečački susret sa glumcima i pozorištem, susret koji je bio presudan za ceo moj život. ”

U trupi je počeo kao rekviziter i dekorater. Onda su uslijedile i uloge – najprije male, a potom i prave. Ohrabren uspjehom koji je kao komičar stekao kod publike osnovao je svoje sopstveno pozorište „Povlašćeno vardarsko putujuće pozorište Perice Velešanina“. Dolazili su im u ispomoć i čuveni glumci tog doba. Žanka Stokić je igrala „Ministarku“, a Dobrica Milutinović „Zulumćara“. Devet godina je ova trupa igrala u Vrnjačkoj Banji iz noći u noć svake sezone.

Na mnoge predstave „Koštane“ Petre je dovodio pravu Koštanu. Voljela je da vidi kako je predstavljaju, uživala je u glumi i pjesmi. S njom je išao i u Beograd. U bašti „Zanatskog doma“ davali su „Koštanu“, predstavili je, a ona je razgovarala sa publikom.

1931. osnovao je teatar „Boem“ koji je odigrao značajnu ulogu na nacionalnom planu. Prvi put se u pozorištu čula makedonska riječ.

Član Narodnog pozorišta u Skoplju postao je 1939. godine.

Od 1944. godine je u partizanskom teatu „Kočo Racin“, koji je docnije prerastao u Makedonski narodni teatar. U tom teatru njegov talent je bljesnuo punim sjajem. Tako je Prličko postao najznačajniji glumac na makedonskoj sceni. Svojim zadivljujućim komičnim izvođenjima i ulogama „čovjeka iz naroda“ iskazao je poseban umjetnički senzibilitet.

Oprobao je svoj talenat i kao pozorišni režiser.

Sa filmom „Frosina“ (1952) imao je svoj filmski debi. Jednom prilikom Petre je izjavio da ako mora da izabere svoju najdražu ulogu, onda bi to svakako bila „Mandanata“, lik iz filma „Mis Ston“, za koju je dobio nagradu „Zlatna arena“.

Jelena Lužina je 2004. godine objavila monografiju o Petru Prličku.

U R. Makedoniji je 2006. godine ustanovljena nagrada za životno djelo „Petre Prličko“. Ona se dodjeljuje glumcu srednje generacije i sastoji se od plakete sa likom Petra Prlička i novčane nagrade.

Филмографија

Филмографија глумца Петра Прличка
Год. Назив Улога
1940.-те
1949. Мајка Катина Ловет
1950.-те
1952. Фросина Кузман
1958. Мис Стон Мандана
1960.-те
1960. Капетан Леши Шок
1961. Твојот роденден
1961. Солунски атентатори Никола Попов
1961. Мирно лето Стрико Тале
1962. Степа Слиопка
1964. Марш на Дрину Трајко
1964. Народни посланик Јеврем Прокић
1966. Кафане
1967. Летови који се памте
1967. Македонска крвава свадба Мојсо
1967. Мементо Коле
1968. Нешто темно и тешко
1968. Планина гнева Моне
1969. Република у пламену Дојчин
1969. Свекник
1969. Антича
1969. Волшебниот воз ТВ мини серија /
1970.-те
1970. Слики на дрво
1970. Балада за орканата
1970. Мртва стража
1970. Жорж Данден
1971. Жеђ Деда
1971. Македонски део пакла Лоце
1972. Палтото
1973. Залез зад езерската земја (ТВ серија) Григориј
1974. Капетан Микула Мали Дида
1974. Ужичка Република Пекар
1975. Волшебното самарче (серија) Деда
1975. Шути и рогати (серија)
1977. Сослушувањето на железничарот (ТВ) Стариот железничар
1978. Златни години (ТВ)
1978. Бели памук – црвено предиво (ТВ)
1979. Курирот на Гоце Делчев (ТВ серија)
1980.-те
1980. Учителот
1980. Време, воде Ламбе Футак
1981. Булки крај шините Чичко Ставре
1981. Стојче
1982. Едно лето (ТВ мини серија) Дедото на Владимир
1982. Илинден (ТВ серија) Кусу Лозе
1983. Дани Авној—а (ТВ мини серија)
1984. Комедијанти (ТВ серија) Суфлерот
1986. Вечерња звона Росин деда
1987. Чорбаџи Теодос (ТВ)
1987. Трето доба (серија) Војо
1988. Вечерња звона (серија) Росин деда
1988. Тврдокорни (серија)
1990.-те
1991. До, ре, ми (серија)
1992. Време, живот Војо

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *