Zoran Šolaja – Jasminka

a šta su mislili kada su joj vazduh uzeli

kada ni prag poljubila nije

kad nije mogla ni suncu mahnuti,

šta su mislili kada su je među odrasle

odmah bacili,

kada su joj oteli devojčurka u sekundi,

koji je negde ostao,

šta su mislili kada su joj zemlju poravnali,

drugo sunce dali,

kada su je naterali da postane senka,

šta su mislili kada joj je sudbina

drage odvela,

šta su mislili kada je uprkos svemu

postala najbolja i najlepša,

jesu mislili da se ja neću zaljubiti,

i sve te kolone zaustaviti,

te spodobe koje iz šuma u snove dolaze,

bez reči oterati,

i vukli smo se za ruke od nemani,

šta su mislili da se nećemo zagrliti,

e pa loše su mislili,

tebi moja mila.