Zoran Šolaja – Jeleni i Ivani

neće ovo biti reči koje ćete čitati

svojoj deci, niti se pitati zašto ih pišem,

niti ćete biti ja sada niti ću ja biti vas dve,

tada kada budete nekome sve, kada budete imali

svoja imena koja će vam biti uvek ispred vašeg,

oči koje će vas tražiti, i male ruke kojima ćete biti toplina,

životna, to je trka koju morate otrčati a ja sam mali trener koji vas sprema

uvek samo sa onim što zna, čekajući da se probudi najbolji deo vas,

nekada u budućnosti, da obriše moje greške, sve loše puteve

gde sam išao da ne krenete njima, želim vam malo raskrsnica al

mudrih skretanja, želim da ne gledate u retrovizor jer sve

što gledate napred brzo ide iza vas, želim da se radujete životu

jer to je film koji je samo vaš, tu ne igrajte sporedne uloge,

i kad je loše dobro je,to samo život traži ravnotežu,

kad se ljulja budi pampur mali koji ne potone,

cvetić koji nekad i sam raste, gde je puno cveća i korov

se uplete, i ako sve nije valjalo sa moje strane to je dobro i

po mene i po vas, bar sam uradio sve pogrešno pa će vašem

malom detetu biti bolje, ako sam uradio sve dobro onda ne valja opet,

jer ste tu da budete bolje, takva je igra, takav je film ovaj vaš, i budućnost

uvek obesmisli svačiji život tako će i moj, sve dileme postaju smešne,

a problemi mali, ali pustite to to je moj bagaž, vi svoj nosite stameno,

gledajući da uvek imate svoj hod jer će u te stope vrlo brzo neko

malo dete stati koje će gledati koliko ste uspravne, i ne nasedajte na

kuglu oko noge da sam vam ja dao život, nisam nego sam kroz vaš

oplemenio svoj, vi ste tu za one koje dolaze, da vaša trka ne zakasni sa

štafetom e to vam želim kćeri moje.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *