Радинко Крулановић – Ти си (Ани)

Ти си

Ани

Ти си у свему,

у сваком покушају,

јутру, дану и смирају.

Ти си у бићу мом.

Нијеси дио,

пуки случај.

Ти си неодвојивост,

моја љепота.

Неизрецивост пуноће.

Храброст и самопоуздање.

Вјера у други живот.

Сигурност да ми ништа не може бити,

јер ако стане срце моје, куцаће твоје,

за обоје, за нас.

Знам  да носиш бреме моје,

моје лудости,

муку мога свијета,

знам све, јер Tи си Jа,

моје огледало,

моје постојање,

говор мога бића.

Ти си сталност

коју нико не може у питање довести,

нијеси суживот, него живот

и све оно што ти не могу рећи

а што јеси,

а јеси тајна мени само  знана,

зато ти  дајем  имена разна,

скривам те у себи

да ми те ко не би узео.

 

“Некада пожелим да одем од

себе и да ме нема неко вријеме”

Ана

Рекао бих да те волим,

али  ћутим мудро.

Не сводим те на навику,

не изједначавам  са ријечима:

небо је бескрајно дивно,

без ваздуха не могу

„љубав је јака као смрт“!

Одбацујем фразе неспретне:

како си  смисао свега,

како са тобом живот почиње,

завршава

и тако у недоглед.

Ослобађам те од свега

што би могло да буде

простачко,

нека лудорија,

лапсус мишљења и језика,

недоличност која вријеђа.

Тражим за тебе нешто друго,

мање смислено,

не тако неопходно и велико.

 

Тражим нешто посебно,

само моје.

Тражим, а знам,

разумјећеш

да није мало

бити пјесма, пјесама мојих.

Осмјехнућеш се знам,

одмахнути руком,

јер ти си као природа,

код тебе све је ред.

А ко пјесника  у ред да доведе

и спута његове науме сулуде

да дохвати звијезде?

Зато се не чуди,

што често одлазим од себе

да ме нема неко вријеме…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *