25.04.1719 – Objavljen Robinson Kruso

Robinson Kruso (engl. Robinson Crusoe /ˌrɒbɪnsən ˈkruːsoʊ/) roman je Danijela Defoa, prvi put objavljen 25.04.1719. godine.

Ovaj roman je priča o doživljajima lika po kome roman nosi naziv, engleskog brodolomnika koji je proveo 28 godina na dalekom tropskom ostrvu, na kojem je doživeo razne avanture pre nego što su ga konačno spasili. Zanimljivo je Robinzonovo snalaženje na pustom ostrvu i njegova borba za preživljavanje u divljini, što je do tada bilo neshvatljivo.

Priča je verovatno bila inspirisana stvarnim dogodovštinama Aleksandra Selkirka, škotskog brodolomnika koji je živio nešto više od četiri godine na pacifičkom ostrvu koje se zvalo Mas a Tijera (šp. Más a Tierra) i koje je 1966. godine preimenovano u Ostrvo Robinzona Krusoa, u Čileu.

Nakon bijega od kuće i raznih peripetija, Robinzon Kruso je doživio brodolom, koji je preživio, ali su ga talasi izbacili na ostrvo. Sa nasukanog broda uspio je da spasi hranu, piće, oružje, alat itd. Kada je spasavanje stvari s broda bilo gotovo, napravio je kolibu sa jakom ogradom, sklopio namještaj i počeo da lovi. Plašeći se da se ne izgubi u vremenu, Robinzon Kruso je napravio kalendar. Iako nezadovoljan svojom situacijom, uvijek je nalazio izlaze i rješenja. Pošto je imao mastilo i papir, zapisivao je događaje na ostrvu. Pronašao je razne vrste voća i počeo da se bavi zemljoradnjom. Da bi odložio svoje prve plodove, napravio je korpe od pruća i posude od gline. Na drugoj strani ostrva napravio je malu vikendicu. Uživao je upoznajući razne vrste ptica. Pošto se u trenucima bolesti počeo moliti, to mu je pomoglo (kako je on vjerovao), te je postao mnogo bolji vjernik nego prije.

Velika želja za povratkom kući, navela ga je na izgradnju čamca. Posle dugotrajnog i napornog rada, shvatio je da je pogriješio. Čamac je bio jako veliki, te ga nije mogao dogurati do vode. Drugi pokušaj je bio uspješniji. Međutim, kada se sa novim čamcem uputio u obilazak ostrva, pojavila se struja zbog koje je zamalo odvučen na pučinu. Odlučio je da uzgaja koze radi mlijeka i mesa.

Najveći strah na ostrvu doživio je kada je ugledao stopu u pijesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i veoma se uplašio. Kada je skupio snagu i ponovo izašao, naišao je na ljudske lobanje i kosti. Pošto je strah sve više rastao, bio je srećan kad je pronašao pećinu u kojoj je mogao da se sakrije. Jednog dana, Robinzon je konačno ugledao ljudoždere na obali. Iz zaklona je posmatrao njihovo ponašanje. Zarobljenike su ubijali, pržili meso i jeli. Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini. Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan. Posada broda je ili bila mrtva ili je već napustila brod.

Jedne noći Robinzon je usnuo neobičan san. Taj san mu se ostvario kada je spasio jednog domoroca, koji mu je kasnije postao dobar prijatelj. Iako se Robinzon u početku pribojavao, odlučio je da prevaspita ljudoždera Petka. Posle mnogo muke, njih dvojica su se sporazumijevali govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa. Petko je pomagao Robinzonu u svakodnevnim poslovima. Pošto se Petko dobro razumio u obradu drveta, zajedno su napravili veliki čamac. Konačno, Petko je mnogo pomogao Robinzonu u bitkama sa divljacima i gusarima. Njihova najvažnija bitka bila je bitka za brod kojim su njih dvojica na kraju napustili ostrvo. Otišli su u Španiju i Englesku, gdje je Robinzon uspio da dobije nazad svoj imetak, oženi se i najzad nastavi svoj uobičajeni život.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *