Aki Olavi Kaurismäki – Biografija

Aki Olavi Kaurismeki (fin. Aki Olavi Kaurismäki), finski filmski scenarista i režiser. Rođen je 4. aprila 1957. godine. Njegove filmove odlikuje specifičan vizuelni stil, koji podsjeća na francuske filmove snimljene šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka. Radnja u filmovima Kaurismekija obično je vrlo jednostavna, a karakteriše je atmosferična gluma u neobičnom ambijentu. Gotovo svi filmovi dešavaju se u glavnom gradu Finske, Helsinkiju. Specifičan humor, takođe je karakteristika filmova koji nose potpis Akija Kaurismekija. Poznat je i kao veliki protivnik digitalne kinematografije.

Karijera

Završio je studije medija na Univerzitetu Tampere. Karijeru u filmskoj industriji započeo je kao glumac i ko-reditelj u filmovima svog brata, Mike Kaurismekija. Svoj debi je ostvario režirajući film Zločin i kazna, 1983. godine. U ovom filmu adaptirao je čuveni roman Fjodora Dostojevskog. Pažnju svjetske javnosti skrenuo je na sebe filmom Lenjingradski kauboji idu u Ameriku (1989). Na Kaurismekija su uticali francuski reditelji Žan Pjer Melvil i Rober Breson. Pojedini analitičari prepoznali su u njegovim filmovima uticaj Rajnera Fasbindera, što je Kaurismeki demantovao izjavivši da je par Fasbinderovih ostvarenja pogledao tek kada je snimio većinu svojih filmova. Humor je veoma važan u Kaurismekijevim filmovima i može se uporediti sa humorom koji se provlači kroz filmove Džima Džarmuša. Nazivaju ga i „autorskim režiserom“, jer u filmovima pokazuje lični pogled na temu filma i umjetnost uopšte. Gluma u njegovim filmovima je redukovana, dijalozi su kratki, jednostavni, ali izrečeni na besprekornom finskom književnom jeziku. Glumci ne pokazuju mnogo emocija, rijetko se smiju, ali nisu ni tužni, uvijek očekuju najgore i gotovo uvek puše. Jedno od Kaurismekijevih pravila je da film ne smije biti duži od 90 minuta. Većina njegovih filmova traje oko 70 minuta, što je po njegovom mišljenju idealna dužina za film. Sve filmove snimio je kamerom „tridesetpeticom“. Digitalnu kinematografiju naziva „đavoljim izumom“ i izjavio je da je nikada neće koristiti.

Nagrade i protesti

Film Akija Kaurismekija Ariel 1988. prikazan je na 16. Moskovskom međunarodnom festivalu i osvojio nagradu FIPRESCI. Najviše pohvala i nagrada Kaurismeki je dobio za film Čovjek bez prošlosti, koji je osvojio Gran pri i nagradu nezavisnog žirija na Kanskom filmskom festivalu 2002. godine i bio nominovan za nagradu Oskar u kategoriji Najbolji strani film 2003. Kaurismeki je odbio da prisustvuje svečanosti dodjele Oskara, tvrdeći da ne želi da boravi u zemlji koja je u ratnom sukobu. Njegovo sledeće ostvarenje Svijetlo u sumraku takođe je bilo nominovano za finskog kandidata u kategoriji najbolji strani film, ali je ovog puta odbio i samu nominaciju, izjavivši da je ovaj čin protest protiv strane politike tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džordža Buša. 2002, Aki Kaurismeki solidarisao se sa iranskim kolegom Abasom Kijarostamijem, koji nije dobio američku vizu za prisustvo na 40. njujorškom filmskom festivalu i bojkotovao ovaj festival.

Filmografija
 2012 Centro Histórico (segment “O Tasqueiro”)
 2011 Le Havre
 2007 Valimo (Kratkometražni)
 2004 Visions of Europe (segment “Bico”)
 2002 Ten Minutes Older: The Trumpet (segment “Dogs Have No Hell”)
 1999 Juha
 1996 Välittäjä (Kratkometražni)
 1996 Markus Allan: Oo aina ihminen (Kratkometražni)
 1994 Total Balalaika Show (Dokumentarac)
 1993 Leningrad Cowboys: These Boots (Kratkometražni)
 1992 Leningrad Cowboys: Those Were the Days (Kratkometražni)
 1989 Likaiset kädet (TV Film)
 1988 Ariel
 1987 Melrose: Rich Little Bitch (Video spot)
 1987 Leningrad Cowboys: L.A. Woman (Video spot)
 1986 Rocky VI (Kratkometražni)
 1981 Saimaa-ilmiö (Dokumentarac)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *