Dragana Petrić-Đokić – Povorka riječi

ПОВОРКА РИЈЕЧИ

Глува тишина, нијеми шапат.

Ријеч остаде у зраку немира

гдје носталгија испија и камен.

Поворка ријечи мучи разум

нагнута над оштрицом живота.

Чељусти времена трзају будно,

плесом богова шире крила

да упрегну понос.

И све што разједа обећање

губи се као ријеч што у грлу стаде.

Нејасне лудости задивљују кришом,

ипак муче обманама у низу.

Оно што живот покреће и снове

трне у машти неспокоја.

Као изгубљен брод што светионик тражи

тако истина стварност хоће.

Као планина што се вјетру не клања

тако живот вјеру јача,

онда када је најмање има.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *