Dušan Vesić – O biografiji Margite Stefanović

photo by Zlatko Gotovac

Ovaj uvod namenjen je onima kojima je uvek potreban razlog. Zašto, dakle, knjiga o Margiti Stefanović?

Način na koji je Magi živela i način na koji je umrla predmet je kontroverznih tumačenja. Mada se činilo da se o njoj još za života sve znalo, a da se svakako sve saznalo posle njene smrti, kontroverze su vremenom samo još dalje rasle. U zemlji u kojoj je sve neumereno, ta tumačenja nekontrolisano se kreću od „najveće umetnice“ do „najgore narkomanke“. Zato je sasvim jasno da je njenoj umetnosti neophodna valorizacija, isto kao što je potrebna i njenom životu u celini. Zbog toga je svaki korak u tome neobično važan. To ne dugujemo samo njoj, to dugujemo sebi, svojim, uspomenama, razlozima zbog kojih živimo, to dugujemo našoj kulturi u celini. Bez obzira na to što oni koji bi trebalo najviše da brinu o toj kulturi – to ne čine. Mi moramo.

Što se mene lično tiče, istina je, u stvari, da dugujem Margiti ovu knjigu. Odnosno, ako poštovani čitalac čita ove reči iz knjige, da sam joj dugovao. I, da se razumemo, ovo nije bio nimalo lak posao. Očekujem puno poštovanje za svoj istraživački trud. Ne znam da li je bio nagrada ili kazna. Nadam se da je bar bio zamišljen kao nagrada. Kopati po tuđim ranama nije sreća za pisca. Ovo nije bilo drugo nego kopanje po ranama. Izdržali smo do kraja samo zato što smo znali da Magi tako želi.

Sva ta gotovo policijska istraga nije sreća za nekoga ko je sve drugo samo ne policajac. Istraga je trajala dugo, ponekad je bila nesnosna i bila je skupa. Da li je, pak, uspela? Na ovo nimalo lako pitanje može se odgovoriti dvema mogućim teorijama. Obe su, u stvari, izvlačenje. Jedna kaže da nikad nijedna istraga nije došla do kraja. Druga kaže da se stiglo onoliko daleko koliko je sama Magi želela. A valjda i zato da bi ostalo nešto za posle. Pretpostavljam da ovo neće biti poslednja knjiga o Magi. Nadam se da će buduće knjige biti samo još bolje. Ipak, i takva kakva je, ona počiva na ponekim postulatima, a to su:

  1. Ova knjiga ne zastupa tezu da čovek koji je napravio hiljadu mostova a jednom se ubo u venu nije graditelj mostova nego narkoman. Ko nije u stanju da se složi, neka ne čita.
  2. Ovde se stvari nazivaju pravim imenima. Ko nije u stanju da ih svari, neka ne čita.
  3. Ova knjiga je potrebna i Margiti i nama. Ko smatra da njemu nije potrebna, neka je ne uzima u ruke. Ova knjiga nije za svakoga. Ovo je knjiga za nas, ovo je knjiga za sve naše ljude. Možda nam se neće uvek dopasti ono što ćemo saznati, ali želimo da saznamo, da oni više ne bi mogli da pišu knjige kakve hoće. Svi znamo da je istina ponekad teže, ali uvek bolje rešenje od svake laži. Imao sam nameru da ovom knjigom otvorim taj proces saznavanja.
  4. Siguran sam da taj proces saznavanja počinje od činjenice da Magi u ovozemaljskom životu nije razgovarala o sebi i svojim problemima. Isto tako, siguran sam da bi Magi danas govorila o sebi iskreno, bez ostatka. Ovo je njen prvi ozbiljan razgovor o sebi. Isto kao što bi njoj bilo potrebno puno snage da bi iskreno govorila o svemu, tako je i nama potrebno puno snage da to prihvatimo. Ali, ova katarza nam je svima potrebna.

Dušan Vesić
Dušan Vesić je rođen u Beogradu, na Svetu Petku 1959. godine. Smatraju ga jednim od najvažnijih rock-novinara Jugoslavije u periodu od 1980. do 1990. godine. Pisao je za gotovo sve relevantne novine i časopise tog vremena promovišući rock-kulturu. Bio je urednik za domaću scenu u časopisima Rock i Pop Rock. Bio je direktor festivala zabavne muzike Beogradski šlager – Menadžer (1992–1995). Od 1996. godine bavi se video-produkcijom. Autor je kultnog dokumentarnog TV-serijala Rockovnik (40 epizoda) i TV-serije i filma EKV – Kao da je bilo nekad. Živi u Beogradu.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *