Katarina Veličković – Čekaj

Čekaj

Smrkla se tišina
ništa ne priča
život je krivina
velike devojke ne plaču
ja sam tebi trulo zrno pirinča
tvoja predstava spušta zavese
ubijaš mi volju snažni Zevse
spotičem se na tvoje planove
bez mene ih praviš
nezasiti lešinari poturaju
svoje kljunove
da bi saznali kom ćeš nevremenu
da me ostaviš,
Velike devojke ne plaču
poješće te moje suze
vatreni igraču
umetnici stvaraju svoje muze
a ti si bio platno mojih stihova
jačina mojih emotivnih vetrova
Čekaj, čekaj
ne ostavljaj me sa maglom
znaš da loše vladam strahom
ispiće me njegove suše
gde moje usne greše
reci ako imaš šta da popraviš
samo nalaziš razlog da me kriviš
Čekaj, čekaj
dok ne prođu sve zime
dok te moje mastilo upija u rime
Gorostasni običaji tuge
čekaj, čekaj me
iza maglovite duge.

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *