Krsto Vuković – Muke špijunove

Muke špijunove

Neću pod ovim svjetlom,

pojačaću malo.

A i nešto šušti, odnekud.

Hoću da te vidim čisto i čujem jasno!

Bilo je mnogo puta,

rekao bih odveć često,

ko da nisi bio

niti štošta čuo

za ovu jazbinu

raznih životinjica

sigurno Mjesto.

 

E, sad slušaj,

napregni uši, zapni iz peta!

Ko što su te učili

ko što si godinama

na zidove čaše prislanjao

i lovio tuđe muke.

Ovo nije trag

kojem se nadaš

niti je prosuta prašina

po koracima koje pratiš.

Ako dovoljno napregneš uši

opet nećeš čuti jauke!

ćutanje zvoni jače od svega,

što dobro znaš

a znaš uglavnom pogrešne stvari!

Zato i nećeš mrdnuti odatle

Kamenjen ti je otisak sićušnog

obezličenog bića,

svaki naum pokvarene duše smrznut.

 

U pokušaju života koji dugo traje,

ti se gušiš, gubiš, gušiš,

Zijevaš poširoko a

zalogaj i dalje tako mali

zapinje i zapinjaće

sve dok dostojanstva nemaš

I razum ti je podaništvom

i pohlepom svrgnut.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *