Semjuel Morze – Biografija

Semjuel Finli Briz Morze (engl. Samuel Finley Breese Morse; Čarlstaun, 27. april 1791Njujork, 2. april 1872) američki pronalazač, i slikar, najpoznatiji po svojim izumima, telegrafu i Morzeovoj azbuci.

Biografija
Rane godine

Semjuel Morze je rođen u Čarlstaunu, Masačusets, kao prvo dijete geografa Pastora Džozefa Morzea, i Elizabete En Finli Morze. Pošto je kao dijete pohađao Filips akademiju, upisao se na koledž sa 14 godina. Posvetio se umjetnosti, i postao učenik Vašingtona Olstona (Washington Allston), poznatog američkog slikara. Dok je bio na Jejl univerzitetu, slušao je predavanja Bendžamina Silimana (Benjamin Silliman) i Džeremaje Deja (Jeremiah Day) o elektricitetu. Zarađivao je slikajući portrete. 1810. je diplomirao na Jejlu, a 1811. je pratio Olstona u Evropu.

Morze je izumio mašinu za sječenje mermera, koja je mogla da pravi tro-dimenzionalne skulpture od mermera ili kamena. Nije mogao da patentira ovu mašinu, zbog pređašnjeg nacrta Tomasa Blanšarda iz 1820. 1823, Morze je otvorio umetnički studio u Njujorku. 1825, je naslikao portret Markiza Lafajeta za 1000 dolara. 7. februara iste godine je iznenada umrla Morzeova žena, Lukrecija. Sahranjena je prije nego što se vratio u Nju Hejven.

1837, Morze je izumeo električni telegraf, baziran na otkriću Hansa Kristijana Ersteda iz 1820. o odnosu između elektriciteta i magnetizma. 1832, Morze je razvio ideju elektromagnetne telegrafije (tokom razgovora sa Dr. Čarlsom T. Džeksonom; Kasnije je Dr. Džekson započeo sudski spor o pravima nad telegrafom (koji je izgubio)). Morze je nacrtao prototip elektromagnetskog snimajućeg telegrafa i Morzeove azbuke u svojoj svesci.

Tokom studija u Rimu 1830, upoznao se sa Danskim skulptorom Bertelom Torvaldsenom; dva umjetnika su često noću zajedno šetala po antičkim ruševinama. Morze je takođe naslikao Torvaldsenov portret. Na jesen 1835, Morze je napravio i demonstrirao snimajući telegraf sa pokretnom papirnom trakom. Početkom 1836, je demonstrirao svoj snimajući telegraf doktoru Leonardu Gejlu (Leonard Gale). Takođe se 1836, kandidovao za gradonačelnika Njujorka i osvojio 1496 glasova (izgubivši).

Kasnije godine

Portret Semjuela Morzea između 1855. i 1865.

1837, Morze je pokazao Gejlu svoje planove za „releje“. Septembra iste godine, Alfred Vejl je prisustvovao demonstraciji telegrafa.

1838, Morze je promenio telegrafsku šifru, od telegrafskog rečnika sa numeričkim kodom, u kod za svako slovo. 24. januara, Morze je demonstrirao telegraf svojim kolegama. 8. februara, 1838, Morze je prvi put javno demonstirao rad električnog telegrafa naučnom komitetu na Frenklin Institutu u Filadelfiji, Pensilvanija (prvi put je radio 6. januara). 21. februara, Morze je demonstrirao telegraf predsedniku Martinu van Bjurenu i njegovom kabinetu. Ubrzo potom predsJednik komisije za trgovinu Predstavničkog doma SAD, F. O. J. Smit (Mejn) je postao Morzeov partner (i predložio kongresu zakon koji nije izglasan) za projekat od 30000 dolara za izgradnju telegrafske linije.

1839, Morze je (iz Pariza) objavio prvi američki opis dagerotip fotografije od Luja Dagera (Louis Daguerre). Morze je bio pionir američkih dagerotipa. 1844 Morze je poslao telegrafsku poruku “What hath God wrought?” (Šta je bog radio?) (Biblija, Knjiga brojeva 23:23) iz Vašingtona u Baltimor, Merilend.

1850-ih, Morze je otišao u Kopenhagen i posJetio Muzej Torvaldsen, sa vajarovim grobom u atrijumu. Primio ga je kralj Frederik VII od Danske, i Morze je izrazio želju da pokloni portret iz 1830. kralju. Torvaldsenov portret danas pripada kraljici Margareti II od Danske.

Smrt

Umro je u svojoj kući u 5 Vest 22. Ulici, u Njujorku u osamdeset prvoj godini, i sahranjen je na groblju Grin-Vud u Bruklinu.

Knjige i radovi
Patents
  • Morse, Samuel, “US1647“. Improvements in the communicating information by signals by the application of electromagnetism. United States Patent Office.
  • Morse, Samuel, “US6420“. Telegraph. United States Patent Office.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *