Srđan Leković – Odvezana pesma

ODVEZANA PESMA

Reka njena, ruke.
Nebo moga neba.
Pruža se, prodire
u pustinje plave.
Izvori izviru
u tišini glave
čije čelo vidi
kud’ odlazi voda.
Reka njena čežnja.
Tama sunca moga.
Grli me, miluje, smirajem me zari.
Njen je pokret laki
sva moja sloboda,
most ako se rodi
obala ga slavi.
Reka njena, život.
Smrt je srca moga.
Mogu sad i njega
ako treba dati.
Ono što ne vežeš,
pustiš ga da ode,
možda ti se jednom
za vekove vrati.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *