Katarina Veličković – Gubitak

Gubitak

Ponoćni vozovi
cvile po šinama
kasno razum plovi
po mutnim rekama
ništa nije rukama, usnama jasno
otkrila sam te prekasno
otkrila sam tvoju gordost, oholost
treba preći taj most
od klimavih dasaka
stiska me neutešna šaka
spojena divizija srca i mozga
u sećanju vrela obloga
svetlost od paučine
razdvajaju se od mora pučine
pila sam Erosove napitke
čežnje u virovima su plitke.

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *