Katarina Veličković – Kako te pišem

Kako te pišem

Spajam te sa požudom
koja kipi u grudima kao mleko
pešačim dugačkom zabludom
naše kože dišu daleko
klonirane želje
isto živim svake Nedelje
sa slovima tvog imena
žrtva sam usamljenog plemena
vadi mi sećanja na živo
ja i tuga smo ravan nivo,
Kako te pišem
kaplje mastilo od nežnosti
tvoja ime izdišem
uzroci bez daha su česti
pusta krv moj oblak
ljušti zdrav koren truli maslačak
pišem te, pišem usne mi trnu
zime me svojim debelim ćebetom ogrnu
svako slovo upija moje suze
steže se divlje uže
Kako te pišem
saznaćeš kada me rastrgnu
oštre čeljusti
kad Sunce svojom lavinom krene da pljušti
kad se mladost starosti prepusti
lišće vremena krene da šušti
tada ćeš znati sva moja
izmišljena slova
znaćeš kad zdrava kost
počne da se sastavlja od bolova.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *