Сава Радуловић – Кад умислимо да нас неко воли

КАД УМИСЛИМО ДА НАС НЕКО ВОЛИ


Кад умислимо да нас неко воли
Прво нам израсту крила
На мјесту гдје смо до јуче вукли тешко бреме самоће
Онда летимо Улицом Народних хероја
Ко последња кукавица кријемо своју љубав
Умотавамо је у омиљене пјесме
Па је пјевушимо на путу од куће
Па је пјевушимо на путу до куће
Само да се не одамо, да се не развежемо
Да он не сазна да ми знамо
Онда га уграђујемо у пјесму
Онда нас уграђује у пјесму
Препричавамо погледе и додире
Све неисписане поруке које чекају да се пошаљу
Планирамо колике ће брезе носити вјетар
Поред нашег дома иза ријеке
И сва она руска имена која ћемо дати дјеци
И прије него се роде
Па гдје ће ми крити јабуке да их не нађем
И како ћу га чекати до касно у ноћ
Све док есцајг не проприча на арапском
Кад умислимо да нас неко воли
Па живимо од те варке годинама
Па се преваримо
Па се превари
Никад не откријемо да ли је то био само сан
Или нас је на јави заиста неко волио са страхом

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *