Vilijam Batler Jejts – Najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda

Vilijam Batler Jejts

Vilijam Batler Jejts

datum mesto
rođen 13. jun 1865 Dablin
umro 28. januar 1939 Mentona (Francuska)

Vilijam Batler Jejts je bio irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Učestvovao u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. godine. Vilijem Batler Jejts je rođen u Sandimontu, blizu Dablina. Njegov otac Džon Batler Jejts bio je pravnik i slikar, i bio je pristalica nacionalnog pokreta u Irskoj. Godine 1876. porodica se seli u London, i Jejtsa upisuju u osnovnu školu, gde će provesti četiri godine. Zbog finansijskih razloga porodica se vraća u Dablin, a Jejts u oktobru 1881. upisuje Visoku školu Erazmus Smit.

Izgubljena ljubav
Ja imao sam drugu; U nje kosa vrana
i mirne ruke behu i obrazi beli,
i mirne ruke behu i obrazi beli,
u ljubavi toj novoj moći da zaceli;Al’ u srce mi zaviri ta divna žena
i u njem sliku tvoju vide jednog dana,
pa od mene ode suzama oblivena.

Iako je proveo dosta vremena u Londonu kao mladić, Vilijam Batler Jejts ostaje veran svojim kulturnim korenima, što ima presudnog uticaja i na njegovu poeziju.

Nebeske tkanine
Da imam nebeske tkanine vezene,
Zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
Tkanine plave i zagasite i tamne
Od noći i svetla i polutame,
Ja bih ih raširio pred tvoja stopala:
Ali siromašan sam, imam tek snove;
Raširio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nežno jer hodaš po mojim snovima.

Sredinom 1880-ih u Londonu Vilijam upoznaje čuvene pisce: Oskara Vajlda, Lionela Džonsona i Džordža Bernarda Šoa. Jejts je u to vreme ispoljio veliki interes za misticizam, spiritualizam, okultizam i astrologiju.

Kad budeš stara
Kad budeš stara, seda, pred spavanje snena
Dremala kraj vatre, ovu knjigu tada
Uzmi, čitaj i sanjaj kako si bila mlada,
Očiju toplog sjaja i dubokih sjena.I kako mnogi u lepotu tvoju zaljubljeni biše
I kraj tebe iskreni i lažni znaše da se sjate
Dok je samo jedan voleo ti dušu i mislio na te
Kad lepotu tvog lica brige osenčiše.Pa dok se svijaš kraj toplog vatrinog gnezda
Promrmori setno kako ljubav brzonoga minu,
Preko visokih gora kako se ka nebu vinu
I sakri svoje lice u roju od zvezda.

U to vreme upoznaje i Mod Gon, irsku nacionalistkinju u koju se zaljubljuje. Ona je volela njegovu poeziju, ali ne i samog Jejtsa. U to vreme, on je u vezi sa Olivijom Šekspir, ali je Mod Gon, zapravo, jedina žena koja ga istinski zanima. Vilijam Batler Jejts joj nudi brak 1895. godine, ali ga ona odbija. Još tri puta ju je prosio, 1899, 1900. i 1901, i svaki put ga je odbila. Napokon se, na njegov užas, udala za irskog nacionalistu, majora Džona Mek Brajda, 1903. godine.

Žensko srce
O, šta će meni soba pusta
što molitve je puna bila;
on pozva me sred mraka gusta;
na grudi sam mu grudi svila.O, šta će meni dom moj sretni,
ni briga majke mi ne treba;
od mojih vlasi krov će cvetni
od olujnog nas skriti neba.

Godine 1896. pesnik je upoznao Ledi Gregori, znalca folklora i mitova, koja je pospešila i utvrdila njegov nacionalizam. Zajedno sa Šonom Kejsijem, Kalumom, Singom, Martinom – oni će činiti Irski književni pokret. Među njima je i Daglas Hajd, budući prvi predsednik Irske. Lejdi Gregori, Martin, Džordž Mur i Jejts su 1899. osnovali Irski književni teatar, radi igranja nacionalnih irskih dramskih dela. Posle dvogodišnjih lutanja i neuspeha, 1904. je osnovan Ejbi teatar za koji će Jejts ostati vezan sve do svoje smrti.

Pesnik svojoj ljubljenoj
Ja prinosim ti k'o na oltar živi
sve knjige moje nebrojenih snova,
o, bela ženo koju strast potresa
k'o plima pesak golubije sivi;
sa srcem, što je drevno k'o nebesa
gde vreme tinja al’ nikad ne gasne,
o, bela ženo nebrojenih snova,
ja prinosim ti svoje rime strasne.

Pesnik je imao pedeset jednu godinu kada je odlučio da zasnuje porodicu. To se desilo pošto je 1916. godine poslednji put zaprosio Mod Gon (koja je u to vreme izgubila muža, preživela niz ličnih katastrofa i postala zavisnik od hloroforma). Biografi smatraju da je ovaj poslednji pokušaj pesnik učinio iz osećanja dužnosti, da je prosidba bila hladna i da se osećalo u vazduhu da takva prosidba mora biti odbijena, što se i dogodilo. Septembra te iste godine, Vilijam Jejts se oženio dvadeset četvorogodišnjom Džordžom Hajd Lis koju je upoznao u okultnim krugovima. Venčali su se dvadesetog oktobra 1916. godine. Brak je bio uspešan, mada se govorkalo da Jejts ima ljubavnih afera sa drugim ženama (pesnikinjom Margot Radok i novinarkom Etel Manin, recimo); imali su dvoje dece, Anu, slikarku i Majkla, političara.

Tuga ljubavi

Ta svađa vrabaca tamo ispod krova,
pun mesečev obruč, nebo zvezda noćno
i brujanje glasno veselih listova
prikrili su zemlje jecanje nemoćno.I onda ti dođe, setnih usana rujnih,
i dođoše s tobom suze celog sveta,
i s njima svi jadi lađa mu olujnih,
i s njima svi jadi bezbrojnih mu leta.Sad kroz rat vrabaca tamo ispod krova
i kroz bele zvezde, mlečno nebo noćno,
i pojanje glasno nemirnih listova,
Prolama se zemlje jecanje nemoćno.

Svih tih godina, u međuvremenu, Jejtsova pesnička slava je rasla, i on je u decembru 1923. godine primio Nobelovu nagradu za književnost, što je iskoristio kako bi naglasio pripadnost irskoj kulturi i irskom nacionalnom programu. Nagrada je omogućila uspešnu prodaju njegovih knjiga i pesnikova porodica je po prvi put mogla da računa na stabilniji izvor prihoda.

Lišće pada
Stigla je jesen do lišća zaljubljenog u nas
i do miševa gde je žito požnjeveno;
Požutelo je lišće jasena tu iznad nas
a i šumskih jagoda lišće prokvašeno.Čas ljubavi koja vene stigao je i do nas,
i naša setna duša umorna je, svela;
Sad rastajmo se, pre neg’ doba strasti
zaboravi nas,
Sa poljupcem i suzom vrh tvog setnog
čela.

Godine 1922, on je postao član irskog senata, a 1925. godine izabran je i po drugi put.

Pesma uz kolevku
To se anđelska stvorenja
Nadnela iznad tvog kreveca,
Umorna od bdenja
Samrtnika koji jeca.Na Nebu smeje se Bog
Što ti je dobro, sve bolje;
A Vlašići su radosni zbog
Božije dobre volje.Da te poljubim želim;
I već se mirim, rođeni
Da ćeš, u godinama zrelim,
Nedostajati meni.

Nazad na vrh Ići dole
http://poeticnivuk.blogspot.com/

Smrt ga je sustigla u Hotelu „Ideal Sežue“, u Mentonu, Francuska, 28. januara 1939. godine. Sahranjen je na privatnom i diskretnom pogrebu, kako je želeo, u francuskom mestu Rokbernu. Septembra 1948. godine Jejtsovo telo je, takođe prema njegovoj želji (jer je u pismu supruzi tražio da ga, posle desetak godina, izmeste u Irsku), preneto u Dramklif, na irskom brodu. Njegov epitaf, tri stiha iz pesme „Pod Balbenom“, glasi:

Baci hladan pogled

na Život, na Smrt,

konjaniče, i prođi pored.

https://www.poezijanoci.com/strana/vilijam-batler-jejts-pesme.html

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *