Milovan Danojlić – Biografija

Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937), srpski pisac koji živi i radi od 1984. godine u Francuskoj.

Podaci o životu i književnom radu

Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao Odsek za romanistiku. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.

GOST

Prvi put je jutros u grad
Došao jedan Lukac Mlad.

A za njim, oko devet sati,
Sunce je počelo da se zlati.

Proleće je tajnu poruku
Poslalo u grad po Mladom Luku:

Za dva-tri dana, dve-tri noći
I ono će nam, sigurno, doći

U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.

KROMPIR

U martu, čim prvo sunce zasija,
u ostavi krompir počne da klija;
jer svaki krompir klicom oseća
kraj zime i prvi dan proleća.
Zato tih dana krompir ne jedi,
nego u šetnju ti ga izvedi,
daleko od grada, u toploj njivi,
zakopaj ga, da bi mogo da živi.

Član je SANU od 2000. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989.

LJUBAVNA PESMA

Bio jednom jedan maslačak.
I bio na nebu beli oblačak.

Oblačak gore, maslačak dole.
Gledeći se, poče da se vole.

Dođoše vrućine, letnje, žežene,
i maslačak poče da vene.

Oblačak pritrči brzo u pomoć:
Kiša je lila sve do u ponoć.

I kad god je bilo potrebe,
oblačak davaše sve od sebe.

Od blagorodne, tople kiše
maslačak rastao sve više, više,

išao sve dalje od ovog sveta,
nadrastao je sva drveta,

i jednog je dana maslačak
nežno dotakao beli oblačak.

Objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Piše poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku.

ŠTA ČOVEK DA RADI

Šta čovek da radi u nedelju
Kad vodenice žito ne melju?

Kad selo, reka, brdo i grad
Legnu u prastaru postelju, u hlad?

Tad vetar duva, al se ne čuje:
Grana se s granom poprečuje.

Šta čovek da učini u nedelju
Kad vodenice žito ne melju-

Osim da i on legne, i razume
Da je deo reke, neba i šume.

Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo je i prepevao dela poznatih pisaca (V. Šekspir, Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, L. Aragon, E. Paund, V. B. Jejts, E. Jonesko, P. Klodel), pisana na francuskom i engleskom jeziku.

KAKO ŽIVI POLJSKI MIŠ

Na rubu šume, u brvnari,
preko cele godine
Poljski miš neumorno
gricka stare novine.

Okolo, na sat hoda,
nijedne nema mačke:
Na miru, on guta upitnike,
uskličnike i tačke.

Zarivši glavu u papir
(baš ko u pesak noj)
Već sedam dana tamani
debeli praznični broj.

Vesti ne čita,
niti ga zanima šta ima novo;
On jede, red po red,
i guta, slovo po slovo.

Slike velikih ljudi
mrvi malom vilicom,
Muči se s latinicom,
bori s ćirilicom.

Tu spava, u hrpi novina,
dok noću, ispod streje
Mećava luda duva
i sneg u klancu veje.

To ti je pravi život:
u kakvoj staroj pojati
Spavati i grickati;
grickati i postojati.

Najpoznatije Danojlićeve knjige su „Neka vrsta cirkusa“, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.

Nagrade

Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najpoznatije:

Dela
  • Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957.
  • Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959.
  • Kako spavaju tramvaji, Lykos, Zagreb, 1959.
  • Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960.
  • Balade, Nolit, Beograd, 1966.
  • Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967.
  • Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969.
  • Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970.
  • Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971.
  • O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972.
  • Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972.
  • Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973.
  • Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973.
  • Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975.
  • Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976.
  • Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976.
  • Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju, BIGZ, Beograd, 1977.
  • Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977.
  • Pesme, Nolit, Beograd, 1978.
  • Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978.
  • Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979.
  • Zmijin svlak, Nolit, Beograd, 1979.
  • Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979.
  • Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980.
  • Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980.
  • To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980.
  • Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981.
  • Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982.
  • Sunce je počelo da se zlati, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982.
  • Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982.
  • Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984.
  • Podguznica, M.Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984.
  • Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984.
  • Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985.
  • Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986.
  • Dragi moj Petroviću, Znanje, Zagreb, 1986.
  • Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986.
  • Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987.
  • Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989.
  • Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990.
  • Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991.
  • Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992.
  • Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994.
  • Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995.
  • Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995.
  • Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996.
  • Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996.
  • Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996.
  • Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996.
  • Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996.
  • Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997.
  • Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997.
  • Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997.
  • Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999.
  • Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999.
  • Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999.
  • Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000.
  • Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000.
  • Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000.
  • Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001.
  • Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata “Nikola Tesla”, Novi Sad, 2001.
  • Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001.
  • Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002.
  • Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004.
  • Srbija na zapadu, NB “Stefan Prvovenčani”, Kraljevo, 2005.
  • Čovek čoveku, Književna zajednica “Borisav Stanković”, Vranje, 2006.
  • Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007.
  • Učenje jezika, Srpska književna zadruga, Beograd, 2008.
  • Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009.
  • Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010.
  • Dobro jeste živeti, Albatros Plus, Beograd, 2010.
  • Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010.
  • Pisma bez adrese, Službeni glasnik, Beograd, 2012.
  • Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014.
Milovan Danojlić: Položaj pesnika

“Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.

Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti”.

Iz književne kritike o piščevom delu

 

  • Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika. – Mihajlo Pantić
  • Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja. – Dragan Hamović
  • Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan. – Gojko Božović
  • U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog. – Svetlana Šeatović-Dimitrijević

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *