Srđan Leković – Žrvanj II

ŽRVANJ II

Čekao sam te sinoć
pod vodeničnim točkom,
da mi samelješ jutro
koje mi u grlu stoji.
I noć crnu što se ne boji
na oči da mi izađe.
I sve vode što me umiše,
mora koja me čekaju,
reči koje me ubiše,
jer ti ih nisam rekao.
Laž da mi samelješ!

Čekao sam te sinoć
konje da osedlam,
ruke da zašijem.
Neka me u trku izbace
sa mosta na drugu ćupriju,
gde nema takve ivice
koja mi glas miluje k'o tvoja.
Ni sinoć, nit’ noćas
dan da ti prolijem,
u džepove tvojih samica
ptice da ne oplakujem,
od kamena i voska.
U tuđe i svoje sumrake.
Nema me.
Nema te.

( “Reč i tišina” ) 2017.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *