Katarina Veličković – Zamršeni oproštaji

Zamršeni oproštaji

Roj proždrljivih žena
u obliku stena
maši, maši mi srcem kad otploviš
budiću se poražena
kako moje talase iskusno loviš
mirišeš na okean
nisi u beloj uniformi veran
mornaru, ni ajkule ti neće
naći trag krvi
kad ljubomora počne moje
kosti da mrvi,
Otrovni rez na duši
sastoji se od izdaje
more, dubine njuši
ništa u meni se ne predaje
ja sam heroina u valovitoj sapunici
tonite u magli navalentni putnici,
On, uznemirava gusare zbog vas
ja želim da plovi sa mnom
svaki čas
opraštajte se od mornara
Sunčane i kišne dame
meni je san njegovo rame.

Katarina Veličković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *