Slađana Belko – Hod po žici

Hod po žici

Čita vesti, jutarnje, na lap topu. Traži zanimljivosti.
Politika? Ne. Sport? Ne. Vremensku prognozu vidi kroz prozor.
Pažnju joj privlači kulturni vremeplov:
„Najveći umetnički zločin 20. veka.
Posle šest godina planiranja Francuz Filip Peti je rano ujutru 7. avgusta 1974. zakoračio na žicu postavljenu između vrhova Kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Od kada je video kule bliznakinje bile su veliki izazov za Filipa. Želeo je da hoda žicom postavljenom između ova dva nebodera.
Jednog jutra u 7:15, dok se Njujork još budio, uzeo je svoj 25 kilograma težak i osam metara dug štap za balansiranje i hrabro krenuo duž žice na vrhovima Kula bliznakinja.

To ne samo da je bio veliki rizik, već i protivzakonito delo.

Proveo je oko sat vremena na žici i prešao osam dužina, pre nego što je uhapšen i odveden najpre kod psihologa. Sve optužbe protiv njega su kasnije odbačene, ali je ipak morao da se iskupi tako što je svoje performance izvodio za decu u Central parku.“

Srkuće kafu i razmišlja da li je njen „hod po bodljikavoj žici“ najveći ljubavni zločin ovog (i onog) veka.
Priseća se.
Leta.
Prošlog veka.
I njega.

Od kad ju je ugledao jedne letnje večeri na terasi Maestrala bila je izazov.
Odmah je poželeo da hoda po toj tankoj žici izmedju njih dve.
Žene koja mu je rodila sinove i NJE. Nje koja je bila ostvarenje mladalačkih snova, želja, potreba. Zakoračio je hrabro i narednog jutra u 7.15 dok je stajao i pušio gledajući mirnu vodu ispod Paštrovićkog brda razmišljao je šta sve treba da uradi po povratku kući. Odvede starijeg sina na kontrolu kod zubara, pozove majstora za mašinu, opet nešto curi, izbegne ručak sa taštom, ili bar na pola kaže da mora do kabineta da završi neki referat za sutrašnje predavanje, svrati do mehaničara po ženin auto.

Ona se lenjo budila i prvo što je ugledala bio je njegov sneni zamišljeni pogled ka pučini. Mazno se protegla i napravila početni korak na razapetoj žici.

To ne samo da je bio veliki rizik, već i protiv… ljubavno delo.

Žica je godinama labavila, bodlje su ostajale. Svaki korak novi trn.

 

I da li će opet morati da potraži pomoć psihologa da bi se lečila od pitanja na koje nikada ne dobija odgovor.

Kada ćemo u Rim?

 

03.04.2018.

 

photo by Wannabe magazine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *