Slađana Belko – Smokve u Kalambaki

Smokve u Kalambaki

Prva smokva.
Prvi greh. List.
Govoriš o vojnicima
koji nisu ukrali
ni jednu voćku.
Krf.
Ostrvo gladnih.
Umrlih.
I poštenih.

Sto godina kasnije
uzbrao si ih
punu kotaricu.
Smokve.
Mleko curi niz moje lice.
Sišem crveno,
sočno meso.
Poznat zvuk.

Možda si (me) tu voleo.
Ja tebe jesam.

I u Kalambaki.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *