Alfred Jarry – Biografija

Alfred Jarry (Alfred Žari; 8. septembar, 1873. – 1. novembar, 1907.), Francuski pisac, rođen u Lavalu, Mayenne, nedaleko od Bretanje. Imao je bretonsko poreklo sa majčine strane. Jarry je najpoznatiji po svojom komadu Ubu Roi (1896), koja se često navodi kao preteča nadrealističkog teatra 1920-ih i 1930-ih godina. Jarry je pisao u različitim žanrovima i stilovima. Pisao je predstave, romane, poeziju, eseje i bavio se novinarstvom. Njegovi tekstovi predstavljaju neku vrstu pionirskog rada u književnosti apsurda. Jarry je izmislio pseudonauku, koja se zove ‘Patafizika.

Biografija i rad

Kao odličan učenik, Jarry je često zabavljao razred svojim šalama. U srednjoj školi u Rennesu, sa 15 godina, predvodio je grupu učenika koji su dosta energije trošili na ismijavanje dobronamjernog, punačkog čovjeka, ali lošeg profesora koji im je predavao fiziku, po imenu Hébert. Jarry i njegov prijatelj iz razreda, Henri Morin napisali su predstavu, koju su priredili koristeći marionete u kući jednog od njihovih prijatelja. Glavni lik predstave Les Polonais zvao se Père Heb i imao je ogroman stomak, tri zuba (jedan od kamena, jedan od gvožđa i jedan od drveta) i jedno uvo koje se skidalo. Jarry će ovaj lik kasnije pretopiti u kralja Ubuja, jednog od najmonstruoznijih likova francuske književnosti.

Sa 17 godina Jarry je maturirao i preselio se u Pariz kako bi se spremio za upis u École Normale Supérieure. Premda nije primljen, ubrzo se proslavio svojim originalnim radom, pišući prozu i poeziju. Zbirka njegovih djela, Les minutes de sable mémorial objavljena je 1893. godine.

Iste godine oba njegova roditelja umiru i ostavljaju mu malo nasljedstvo koje je on brzo potrošio.

U međuvremenu Jarry je otkrio uživanje u alkoholu, a apsint je nazivao zelenom boginjom. Prema jednog anegdoti, Jarry se jednom obukao i namazao svoje lice u zeleno i na biciklu se provozao gradom u čast (i vjerovatno pod dejstvom) apsinta.

Kada je bio regrutovan u vojsku 1894. godine, njegova sposobnost da izvrće ideje pobijedila je nad pokušajima da ga disciplinuju. Prilika prilično niskog čoveka u uniformi mnogo većoj od odgovarajuće (vojska nije davala dovoljno male uniforme u to vrijeme) bila je toliko komična da mu je bilo dozvoljeno da ne učestvuje u paradama i marševima. Bio je otpušten iz vojske iz medicinskih razloga. Svoje iskustvo sa vojskom iskoristio je za roman Les Jours et les Nuits (1897).

Jarry se vratio u Pariz i posvetio se piću, pisanju i prijateljima koji su cijenili njegov humor. Tokom ovog perioda učestvovao je sa Remy de Gourmontom u priređivanju časopisa L'Ymagier, luksuzno opremljenog umjetničkog časopisa, koji je nudio simboličku analizu srednjovjekovnih i popularnih sadržaja. Simbolizam je bio u punom zamahu i L'Ymagier je igrao važnu ulogu u njegovom razvoju. Njegova predstava César Antéchrist (1895) dosta se oslanjala na ovaj pokret. Ovaj rad je predstavljao most između ozbiljnog simboličkog značenja i kritičke apsurdnosti, sa kojom je Jarry kasnije bio povezivan. Koristeći biblijski tekst Otkrovenja kao polaznicu, César Antéchrist predstavlja paralelni svijet ekstremnog simbolizma u kome se Isus vraća ne kao anđeo duhovnosti, već kao agent Rimskog carstva koje pokušava da dominira duhovnošću.

U proljeće 1896. godine objavljena je njegova predstava Ubu Roi, koja je bila razrađena i proširena verzija njegove predstave Les Polonais. Činilo se da zbog divljeg humora i monstruozne apsurdnosti predstave Ubu Roi, ona nikada neće biti igrana na sceni. Ipak, Aurélien-Marie Lugné-Poe je postavio predstavu u Théâtre de l'Oeuvre.

Tokom premijere, 10. decembra, 1896, godine, nakon što je Kralj Ibi (igrao ga je Firmin Gémier) rekao uvodni tekst: “Merdre!” (“Srranje!”), publika je podivljala i predstava je bila prekinuta petnaestominutnim zviždanjem. Slični prekidi su se dešavali i dalje tokom predstave. Tokom te prve produkcije, odigrane su samo proba u kostimima i premijera, a zatim je predstava skinuta i nije se igrala do 1907. godine.

Predstava je donijela slavu dvadesettrogodišnjem Jarryju koji se utopio u fikciju koju je stvorio. Jarry je počeo da govori kao njegov lik, kralj Ibi. Usvojio je čudan akcenat i naglašavao je svaki slog riječi, počeo je da koristi kraljevsko “mi” za sebe i, na primjer, vjetar je nazivao “ono što duva”.

Jarry se preselio u stan koji je bio toliko nizak da su gosti morali da se savijaju da ne bi udarali u plafon. Takođe, počeo je da nosi pištolj. Kada se njegova komšinica bunila zbog toga što se plašila da su njena djeca ugrožena, odgovorio joj je: “Ako bi se to desilo, go-spo-đo, lično ćemo biti srećni da dobijemo novu sa vama” (premda nije bio naklonjen ženskom polu na način koji je ovde sugerisan).

Tokom poslednjih godina Jarry je bio idol mnogim mladim piscima i umjetnicima u Parizu. Nakon njegove smrti, Pablo Picasso, koji je bio fasciniran Jarryjem, nabavio je njegov pištolj i nosio ga po Parizu, a kasnije je kupio i mnoge njegove rukopise.

Jarry je umro 1. novembra, 1907. u Parizu od tuberkuloze. Zabilježeno je da je poslednja stvar koju je tražio bila čačkalica. Sahranjen je na Cimetière de Bagneux.

Djela
  • Les Antliaclastes (1886-1888)
  • La Seconde Vie ou Macaber (1888)
  • Onénisme ou les Tribulations de Priou (1888)
  • Les Alcoolisés (1890)
  • Visions actuelles et futures (1894)
  • « Haldernablou » (1894)
  • « Acte unique » de César-Antéchrist (1894)
  • Les Minutes de sable mémorial (1894), poèmes. Texte en ligne
  • César Antéchrist (1895)
  • Ubu roi (1896, rédigé vers 1888) Texte en ligne
  • L’Autre Alceste (1896).Texte en ligne
  • Paralipomènes d’Ubu (1896)
  • Le Vieux de la montagne (1896)
  • Les Jours et les Nuits (1897), roman. Texte en ligne
  • Ubu cocu ou l'Archéoptéryx (1897)
  • L’Amour en visites (1897, publié en 1898), pesma
  • Gestes et opinions du docteur Faustroll, pataphysicien (achevé en 1898, publié en 1911), roman. Texte en ligne
  • Petit Almanach (1898)
  • L’Amour absolu (1899)
  • Ubu enchaîné (1899, publié en 1900)
  • Messaline (1900)
  • Almanach illustré du Père Ubu (1901)
  • « Spéculations », u La Revue blanche (1901)
  • Le Surmâle (1901, publié en 1902), roman. Texte en ligne
  • « Gestes », dans La Revue blanche (1901).
  • L’Objet aimé (1903)
  • « Le 14 Juillet », u Le Figaro (1904)
  • Pantagruel (1905, opera)
  • Ubu sur la Butte (1906)
  • Par la taille (1906), opereta
  • Le Moutardier du pape (1906, publié en 1907), opereta
  • Albert Samain (souvenirs) (1907)
  • La Dragonne (1907, objavljeno 1943)
Posthumno
  • Spéculations (1911)
  • Pieter de Delft (1974), opera
  • Jef (1974), predstava
  • Le Manoir enchanté (1974), opera
  • L’Amour maladroit (1974), opereta
  • Le Bon Roi Dagobert (1974), opereta
  • Léda (1981), opereta

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *