Edvard Kocbek – Biografija

Edvard Kocbek (Videm, 27. 09. 1904. – Ljubljana, 03. 11. 1981.), slovenački pjesnik, pisac, esejist, prevoditelj, politički aktivist i borac u pokretu otpora protiv fašizma. Godinama je uređivao pisao za časopis “Dejanje“. Objavio je i uspomene iz doba Narodnooslobodilačkog rata (“Tovarišija“). Zbog zbirke ratnih novela “Strah in pogum” bio je uklonjen iz javnog života.

Biografija

Rođen je 27. septembra 1904. godine u Sv. Juriju kod Ščavnice. Isprva je studirao teologiju u Mariboru od 1925. do 1927, a posle toga je upisao romanistiku u Ljubljani, Berlinu, Lionu i Parizu. Nakon završetka studija, bio je srednjoškolski profesor u Bjelovaru, Varaždinu i Ljubljani od 1931. do 1941. godine.

Kocbek (treći s desna, u pozadini) sa maršalom Titom u Bosni 1944.

Po okupaciji Jugoslavije aprila 1941. godine, kao predstavnik hrišćanskih socijalista, pridružio se Osvobodilnoj fronti i ušao u njeno vođstvo. Za vrijeme rata bio je član Izvršnog odbora Osvobodilne fronte, član AVNOJ-a, povjerenik za prosvjetu u NKOJ-u od 1943, ministar za Sloveniju u vladi DF Jugoslavije od marta 1945, potpredsjednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Slovenije i član Glavnog odbora Oslobodilačkog fronta Slovenije.

Zbog objavljivanja knjige „-{Strah in pogum}-“, koja se bavila likvidacijom političkih protivnika tokom rata u Sloveniji, bio je od 1952. godine politički izolovan. Ponovo je počeo da objavljuje radove od 1961, a tri godine kasnije bio je dobitnik Prešernove nagrade za djelo „-{Groza}-“.

Umro je 3. novembra 1981. godine u Ljubljani. Sahranjen je na ljubljanskom groblju Žale.

Pjesnik i pisac

Bio je urednik i saradnik časopisa „-{Stražni ognji}-“, „-{Križ}-“, „-{Beseda}-“, „-{Dom in svet}-“ i „-{Dejanje}-“ (1928–1941). Člankom -{Premišljevanje o Španiji}- 1937, izazvao je rascjep u katoličkim redovima, te osnovao sopstveni časopis „-{Dejanje}-“.

DIJALEKTIKA

Neimar kuću razgrađuje, 
lekar smrt približava
zapovednik vatrogasne 
čete potajni je vođa palikuća, 
veli mudra dijalektika,
a Sveto pismo slično kaže:
ko je gore biće dole, 
a ko poslednji prvi biće.

U suseda puška nabijena, 
pod posteljom skriven mikrofon,
i kćer je obaveštajac. 
No suseda kap udari, 
u mikrofonu nestalo struje, 
a kći ode da se ispovedi. 
Svako se ovnu o trbuh veša, 
dok se iskrada iz Polifemove pećine.

Iz cirkuske šatre čujem 
neskladnu noćnu muziku, 
mesečari hodaju po visokom užetu 
i mlataraju nesigurnim rukama, 
ispod njih prijatelji viču, 
da ih do kraja probude, 
jer ko je gore, mora dole, 
a ko spava, neka spi još čvršće.

Pjesme koje je objavio između 1925. i 1933. i skupio u knjizi „-{Zemlja}-“ (1934), pokazuju stilsko skretanje od ekspresionističkog zanosa u produhovljenu deskripciju.

SADA

Kad sam govorio,
rekoše da sam nijem,
kad sam pisao,
rekoše da sam slijep,
kad sam ih napustio,
rekoše da sam šepav.
I kad me natrag pozvaše,
otkriše da sam glup.
Sve su mi osjećaje pomiješali
i presudili da sam lud.
Sada sam sretan

Kocbekova esejistika, koja je težila ka filozofskoj sintezi hrišćanskog aktivizma i personalističke etike, rađala se iz dinamičkog odnosa između pojedinaca i društva. Od personalističke filozofije preuzeo je tezu o revoluciji u čovjeku, posle koje zatim, bez nasilja, dolazi promjena društvenih odnosa. Po tome, revolucija u čovjeku treba da se izvrši u okviru hrišćanskog duhovnog i etičkog sistema. Zato Kocbek nije mogao da usvoji marksizam, a ni dosljednu praksu na marksističkoj osnovi.

 ŠTAP

Šta da učinim sa svojim štapom 
kad me je počeo prestizati Da ga bacim u pastirsku vatru 
ili ga darujem šepavcu na putu 
ili onima što tragaju za obećanom zemljom? 
Ili da ga podignem uvis, 
da njime utišam naroda buku 
ili da ga podmetnem svome bratu, 
da u mraku prebije nogu? 
Ili da ga bacim u more 
da spase davljenika, 
ili ga zasadim u polju 
da bude strašilo na vetru?
 Da ga obesim u hramu hodočasnika, 
da svetinje umnoži,
 ili da ga zakopam u šumi 
da ga žbiri ne nađu? 
Ili da ga dam neukom ocu, 
da njime sina ukroti, 
ili da ga ostavim rosi, 
da opet zazeleni? 
Ili da ga predam horovođi, 
da mu glasove uskladi, 
ili da ga dam zanesenom dečaku, 
da mu šator podupre?
 Ili da njime izvor otkrijem, 
da se pustinja napoji, 
ili da njime hleb dočaram
 iz šešira na mađioničarskom odru? 
Ništa od svega toga neću učiniti, 
jer sve je to smelo i ludo, 
slomiću ga preko kolena 
i baciti u duboki ponor, 
da njegovi teški rovaši 
pad moj izmere.

(prepjev sa slovenskog  Marija Mitrović)

U periodu izolacije 1952-1961, uglavnom se bavio prevođenjem djela sa francuskog i njemačkog jezika.

Djela
Poezija (pjesničke zbirke): Proza: Dramatika:
  • Plamenica (192?),
  • Mati in sin (okoli 1920.),
  • Noč pod Hmeljnikom (1943).
Odlikovanja

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *