Martin Hajdeger – Biografija

Martin Hajdeger (nem. Martin Heidegger; 26. septembar 188926. maj 1976), nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

Život

Kuća u Meskirhu, u kojoj je Hajdeger odrastao

Grob Martina Hajdegera

Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembra 1889. god.

Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio “Istorijski poziv Nemačke…”. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Fundamentalna Ontologija
Pitanje bića

Hajdegerovo glavno pitanje se vrti oko onoga što bi se u naš jezik moglo prevesti kao Biće. Ne kao “ovo” ili “ono” biće nego kao abstraktna nominalizacija glagola biti, koja služi da bi se govorilo o onome što je svemu što jeste zajedničko, to jeste, što ga čini takvim. Već ovde, kod mnogih kritičara, dolazi do nerazumevanja važnosti razlike između bića (Seiendes), i onoga što ga čini takvim, njegovog smisla, bitka (Sein). A sam bitak bića nije neko drugo biće. Hajdeger je kasnije, da bi sprečio nesporazume, pokušavao još više da naglasi tu razliku, time što je Sein pisao sa y (Seyn). Ovaj fundirajući odnos, u kojem jedno uslovljava drugo i time ne može biti isto što i drugo, se naziva “ontološka razlika”, za razliku od “ontičke razlike”, tj. odnosa između bića.

Da-sein i smisao bića

Da-sein je Hajdegerov pojam za čoveka i jedan od centralnih pojmova u njegovom delu. U naš jezik se može prevesti sa terminom “bivstvovanje” ili “biti-tu”. To je “ono što sam ja oduvek”, znači način tipično ljudskog bivstvovanja. Samo čovek ima odnos prema bivstvujućem (Seiendes) i samo čovek može postaviti pitanje bića. “Biti-tu” podrazumeva imati određeno preontološko razumevanje bića. Tako Hajdeger i prekida sa tradicionalnom filozofijom za koju je polazna tačka bila uvek kategorija čoveka, a ne njegov odnos prema biću. Upravo zbog tog odnosa je “biti-tu” ono bivstvujuće koje je i predestinirano za analizu, putem koje Hajdeger u svom delu Biće i vreme (1927. želi doći i do smisla bića. Taj projekat međutim ostaje nedovršen. Biće i vreme sadrži samo analizu Daseina i time ostaje fragment. Ipak i u toj analizi Hajdeger razvija pojam “brige” (Sorge) kao smisao Daseina. Vreme se ispostavlja horizontom razumevanja bitka i time je bitak sam vremenit. Bitak i vreme je verovatno najuticajnije delo 20. veka.

Aleteia

Aleteia je grčka reč i prevodi se kao “istina”, “stvarnost” i “nesakrivenost”. Hajdeger pomoću ovog pojma tumači istinu kao nesekrivenost i razotkrivanje bitka. Taj, kroz istoriju zaboravljeni horizont istine Hajdeger želi ponovo otkriti…

Kontroverze oko nacionalsocijalizma

Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

Radovi

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :

  • Biće i vreme,
  • Šta je metafizika,
  • Šta je filozofija,
  • Kant i problemi metafizike,
  • O biti razloga,
  • O biti istine,
  • O humanizmu,
  • Identitet i razlika,
  • Niče,
  • Šumske staze

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *