Slađana Belko – Zašto ne nosi bikini ili… Nije to za u dom

Zašto ne nosi bikini ili…
Nije to za u dom

Odavno nosi jednodelni kupaći kostim. Lepše ističe struk, vaja telo, može da skače sa ivice bazena, mola, trambuline, može da pravi deci stoj na rukama u vodi, može da ga nosi i kao bodi. Mokra kosa, cvet oleandera iza uha, suknja ili pareo preko kostima i spremna za izlazak.

Nije uvek bilo tako.
Kada je izrasla u devojčurak majka joj je kupila bikini. Narandžasti, isti kakav je nosila Bondova devojka u filmu dr No. Ponosno ga je prošetala plažom u uvali Slano kraj Dubrovnika. Posle su stizali drugi, uvek plavi, decentni. Vreme hipi pokreta nije uticalo na njen ukus, šareno cveće volela je samo u parku i vazni, ne na grudima i zadnjici.

Gimnazijski dani obeleženi su obaveznim plivanjem na Tašu (jedan od tri časa fizičkog bilo je plivanje, zimi klizanje). Ponedeljkom prepodne, kad je popodnevana smena. Posle plivanja obavezno su svraćale u Poslednju šansu na čaj ili sladoled i… pravac Dorćol. Mladi profesor filozofije (tek završio fakultet) ulazio bi na prvi čas ponedeljkom sa strahom. Kao novogodišnji lampioni po učionici su visili kupaći kostimi. Grudnjaci nemarno prebačeni preko naslona stolica, gaćice pokačene o kvake prozora, ivice školske table. Čak i na katedri. Oborenog pogleda i rumenih obraza ulazio bi u razred, pogledao u pravcu nekog od muškaraca (bila je žensko odelenje, 30 cura i samo 5 momaka) i rekao: -Zaboravio sam nešto u zbornici, vraćam se za 5 minuta. Molim vas da malo otvorite prozore i dovedete ovo u red.
Ispraćen gromoglasnim smehom povlačio se brzo, one bi brzo poskidale šarene krpice i spremile se za uvod u etiku… Par meseci kasnije, posle mature, profesor je oženio curu iz IV-6. Nije bio baš toliko stidljiv.

Fakultet, prva samostalna letovanja, tada je važilo pravilo prvo maturiraj pa ćeš sama na more…..
Dubrovnik par dana jula i obavezno Rovinj u avgustu. Na kraju Trst da se obezbede čizme za zimu i krpice za narednu sezonu.
Što su njene obline postajale veće kupaći kostim je bivao manji. Tri trouglića sa par tračica. A i njih je odvezivala da ne bi ostao trag na ledjima. Jer, kako će da slavi rodjendan u haljini golih leđa sa tragom od kostima. Slatke muke mladalačke.
Sve do odlaska u zavičaj. Njegov. Crnogorski gradić na severu.

Posle letovanja, ona preplanula, zategnuta, bez grama suvišnog. Lepa. Njen ponositi Crnogorac želeo je da je pokaže. Beograđanku. Majci, tetki, sestrama. Da je prošeta korzoom gde su je u leđa ubadali pogledi njegovih gimnazijskih ljubavi. Komentari komšija koji su ispijali pivo, u toplim letnjim noćima, na terasi lokalnog hotela zvučali su kao replika iz domaćeg filma:
-Boga ti, je li mu ono ona rođaka iz Vojvodine?
– Ne, to mu je djevojka.
-A što su došli, oće li da se ženi. Još nije ni fakultet svršio.
-Ma mora da je noseća cura, takve su ti sve te iz Beograda.

Ona se smeškala u sebi, lagano koračala tih 400 metara u jednom smeru, okretala se graciozno na peti na kraju štrafte i … novi krug. Prilazili su im momci, devojke su je gledale ispod obrva, odmeravale su se kao bokseri u ringu, sitno cupkajući i vrteći glavom levo, desno sve čekajući ko će prvi da gađa u bradu.
– Ajmo sutra na kupanje, toplo je.
– Može… volela bih to.
Ona koja je odrasla na Dunavu i pliva kao riba nije razumela zašto pokušavaju da je pobede na njenom terenu.

Obala planinske reke, sutradan. Koračaju veselo, ne drži se čak ni za ruke, jer sramota je, može neko da vidi. On malo, malo pa zastajkuje da se pita s ljudima, ona nestrpljiva želi što pre da se baci u vodu. Plitko je, nema ništa od plivanja. Devojke je dočekuju odmeravajući njen bikini i pitaju: – Ti nemaš jednodelni kupaći?
Nasmeje se i odgovara: – Pa sad se ovo nosi.
One se zakikoću i počnu da vezuju trake svojih kupaćih kostima u mrtvi čvor. Traka na vratu usecala im se kao da ih neko davi, na ledjima trag kao od bičevanja., Krvnički stegnuto, da su paket ne bi se pocepale.
Njoj ništa nije jasno. Pažljivo vrhovima nožnih prstiju opipa vodu, (u avgustu je +18 i može se samo na sekund uroniti pod veliki kamen gde kapljice vode udaraju jako kao u najboljem djakuziju). Prirodni welnes. Njihovo kupanje je zapravo cika i brčkanje u planinskim virovima i brzacima. Prezrivo frkne nosom i upita:- A gde ćemo da plivamo.?
One samo odmahnu dugim crnim kosama i trčeći ulete pod slap. Beograđanka svesna svoje raskošne visine, tela od kojeg staje dah i ženama, plave kose koja je još više posvetlela nakon tri nedelje mora, lagano zakorači. Šok, ledeno je. Naježi se i u sekundi bradavice joj rasparaše krpicu koja je više otkrivala no pokrivala. Ima male, ali čvrste grudi. Nikada nije nosila grudnjak, mrzi sve što je steže, žulja, sputava. Noge vitke bez ijedne dlačice, prirodna plavuša i uopšte ne mora da ih skida, jednostavno nema ih. Glatka kao biser i niz kožu kapi samo klize. Svesna svog izgleda lagano se okrete ka obali i viknu: – Ja odoh u vodu, hajd i ti!

On odmahnu rukom zauzet pričom sa lokalnim slikarom. Svi sredovečni komšije koji ispijaju kafu na terasi hotela ispod obrva i brkova je gledaju. Zavide mu na beogradskoj curi, uzdišu teško i čekaju…. Svi nešto čekaju, kao da su im pogledi zamrznuti u toplim avgustovskim isparenjima.
Devojke su već zauzele svoje mesta u krivinama gde veliko kamenje pravi male bukove i kovitla vodu u suprotnom pravcu, cičeći zaranjaju i izranjaju na sekund da udahnu vazduh i uživaju u kratkim čarima leta. Kupanje odnosno više brčkanje pod slapom, moguće je tokom dve kratke nedelje avgusta kad je najtoplije. Nakon svetog Ilije još nedelju i više ne. Hladni vazduh koji noću stiže s vrhova planina pobedi letnje Sunce i kraj. Do godine opet isto.

Cura konačno zagazi u reku, krene ka njenom „slapu“. Ostavile su joj najveći, ali i najjači. Neki dečak maše i nešto viče s obale ali ona ga ne čuje. Lagano se spušta, zaroni i…. šok. Jak, hladan mlaz, voda koja šiba kao najjači bič i silina koja istrže ono malo krpica s nje. U sekundi su i ona i bikini bili deset metara niže gde je plićak do članaka. Leži potrbuške i dere kolena po šljunku, boli je, ne sme da ustane, gola je do pojasa, svi se smeju i čekaju šta će dalje biti.
Momak je ne vidi, daleko je da ga zovne.

Naga drhti izubijanih kolena, sedi i rukama pokriva grudi. Stidljiva nije, sve plaže na crvenom ostrvu Rovinja (poznato nudističko mesto) su bile njene, uvale po dalmatinskim ostrvima, desna obala Save na Adi (Makiška strana kako danas kažu). Ali tu nije bilo ljudi. Ovde će da ga obruka, svi će je videti golu i… ne zna šta da radi. Već joj je jako hladno.
Niko i ne pomišlja da joj pomogne. Surova gomila režeći gleda u neznanku koja se drznula da pokvari njihov provincijski mir. Malograđanski moral na delu. Sve te cure valjale su se po senu u planinskim katunima, puštale momcima da se vežbaju i slinave nad njima, ali uveče na korzou hodale bi spuštenog pogleda. Bez ijednog dodira. Vatale su se po parkovskim klupama i ulazima na povratku kući, uvek na vreme, da ih vidi Rosa komšinica i sutra na pijaci kaže joj majci:- Je li bogati, ona tvoja sinoć dođe s momkom kući?
-Ma ne, to joj je drug iz škole, samo su šetali.
A to što su joj butine bile išarane tragovima muških prstiju i još dve nedelje nije skidala farmerke, e to se nije videlo, pa kao da nije bilo.
Dakle, svi oni čekali su šta će Beograđanka da učini.
I tada proradi Vlajna u njoj (majčini koreni). Ponosna i hrabra, uostalom, Čučuk Stana je vodila sve Hajduk Veljkove bitke, uspravi se i ustade. Otkri grudi i krenu ka obali.
Čvrsto, zategnutih nogu, ruku blago savijenih u laktovima, kao da nosi štafetu. Ona je još pamtila vežbe na Stadionu JNA kada bi mesecima trenirali za slet, za Titov rođendan. I tako visoka, vitka, mokra, ubijenih kolena ali dignute glave ide ka momku.
Svi su zanemeli. Visoka plava nimfa hoda kroz vodu.
Postidela ih je. Ćute.
Video ju je. Juri sa peškirom u ruci i brzo je umotava škrgućući kroz zube:
– Ti nisi normalna, šta mi to radiš?
Njemu..?.

Bez ijedne reči cura produži ka stanu. Majka im je obezbedila stan u komšiluku, na spratu iznad, kod Julke što je otišla na selo. Da ne budu kod njih, otac ne da, nisu ni vereni a doveo djevojku… On ide za njom, ne progovara. Rapolutio se. Voli je, zna da ju je izdao, a boji se osude gomile. Šta će mu reći svet? I majka.

To je bilo vreme pre mobilnih, pejdžera, njegovi ni telefon nisu imali, u danima razdvojenosti oni su jedan drugom pisali pisma.
Ali SMS poruke na tadašnji način savršeno su funkcionisale i bez WIFI i interneta.
Glas o tome šta je uradila stigao je do njegove majke brže nego što su oni prešli tih par stotina koraka do kuće. Na međuspratu između njihovog i Julkinog stana stajala je stara Crnogorka sa rukama savijenom u ćirilično u F. Cura je ustrčala plačući uz stepenice, a on je zastao da objasni šta se desilo.
Otvarajaći vrata gornjeg stana čulo se samo:

Sine, nije to za u dom…..

Od tada ne nosi bikini…

One thought on “Slađana Belko – Zašto ne nosi bikini ili… Nije to za u dom

  • 24/09/2018 at 7:46 pm
    Permalink

    Jesu li ostali zajedno ili je shvatila?

    Reply

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *