Сава Радуловић – Достојевски у Никшићу

ДОСТОЈЕВСКИ У НИКШИЋУ

Јун је, мој добри Фјодоре!
Злочин је остати овдје,
и казна је остати нормалан
у времену које није ни твоје ни моје,
само идиот може наћи разлог
с нечистим силама да заведе ред
и хвата забиљешке да завара историју,
али нема друге.

Не замјери ми што не одлазим одавде
јер ни московски асфалт не грије љепше но никшићки
исте су то руке, исти загрљаји
само што једне руке дају више наде
а друге некако шансу мање,
није важно на ком прозору ствараш
ако са њега можеш видјети цио свијет,
а ово је мој.

Не одмахуј ми руком, чујеш ли
и Ани је требало доста томова проћи кроз руке,
док није дошла до твојих
спојила су вас слова и папир бијели,
као што и ја сањам писца
како ногом разбија корице моје књиге
краде ме из сопственог наслова,
и препознаје.. кроз стих.

Волим кад се мрштиш, смијешан си,
што, да нема још негдје људи ко мојих
Руси јесу боеми, нама се ни не зна шта смо
ми у кафани пијемо, пишемо и старимо
друга је овдје клима, баћушка мој
овдје ти не би судили, наградили би те
ту би ти направили споменик него немају спонзоре.

Чекам да прође и ово љето
ко што све пролази а не пита,
надам се помиловању мањем од твог
не очекујем твоју славу, ко ни тебе више
знам да то не може бити
ал се дешавају љубави јаке као твоја ријеч
и трају дуго колико твоја дјела
па зато ти машем и призивам је
да зачини овај мој вијек
као бар једна од твојих књига.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *