Krsto Vuković – Put istine

Put istine

Pričao sam ti godinama o svemu.

 

često, stvoreno objašnjavao

 

mislima teškim,

 

mašti dopuštao nestvoreno,

 

strpljivo slagao promišljenu riječ.

 

Osvojeno utvrđivao,

 

kamen

 

po kamen.

 

Sada,

 

na kraju svega,

 

ćutnjom ne daš mi da vidim

 

kakav čvrsti bedem je li iznikao,

 

od stijene isklesano

 

kakvo veliko zdanje,

 

ili bar temelj,

 

daljinama stamen.

 

Pa pitam te, koliko i sebe,

 

je li to neka vještina,

 

neko posebno znanje,

 

da misli tvoje,

 

riječi oduzete –

 

urvinom klize na put neznaven.

 

 

 

Pitam te,

 

neimara imaš li za survano, silno kamenje,

 

za sve godine prošle

 

da u nisku sveže.

 

Da zatrpan odjek oslobodi

 

životno znamenje

 

od zemljine teže.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *