Srđan Leković – Soba za razmišljanje

SOBA ZA RAZMIŠLJANJE

Pre nego što odeš,
ostaviću ti rame i reči
obešene o klin.
Nek’ vise.
U sobi koju će pojesti bube,
dok ti štap ne zatreba.
Levo od Albukerkija,
desno od Danice,
koju jedva namolih da ti umije lice,
a mrkne.
Kad tmina popali svice
i svet razmakne žice,
sebi u miraz.

Pre nego što odeš,
pusti da te očešljam okom,
da te zagrlim rekom širokom
što me svađa.
Kud voda prođe
i kamen snove rađa,
nek’ precvetaju zime!
Naslonjene o moje rime
i tvoja proleća.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *