Родољуб Ћорић – Клупа у центру града

КЛУПА У ЦЕНТРУ ГРАДА

Једне јесени,
јесени златне, која овој сличи,
можда мало другачијој,
као у љубавној причи,
срео сам је
на Тргу Љубомира Бакоча.
Као да су је возиле царске кочије,
и сам Трг бљештав, недавно поплочан
пред њеном љепотом
изгледао је попут бижутерије!

Лишће је шушкало у парку,
а смирај дана
пјевао пјесму жарку,
што од љета оста одабрана,
спуштајући низ бјеласичке стране
прекривене бијелим капама
све прошле, уморне дане.

Ево, сад опет, у рану јесен
остао сам затечен,
и као љето занесен,
гледам у бисту хероја.
Како сам у том трену,
пријатељу драги мој,
безгранично изгубљен
и непостојан
груди препуних зебње,
да је нећу срести никада више?
па да ће нестати и Јадранско море,
и претворити се у јесење кише,
да неће ни свитати зоре,
враћам се њој!

Чувам је и даље од заборава и мрака,
с надом да опет угледам
на моме Тргу пет једрењака!
И флоте царске све!
Сјећање на њу не дам,
нека ми пришију све епитете,
од занесењака, усамљеника, ратника
до пробисвијета поете!

Многе јесени од тада, скривене носим у оку.
Свака ми као иње на тјеме пада,
са чежњом у крвотоку
лудујем и чекам, док живи сјећање и нада
на клупи поред хероја
у срцу мог малог града.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *