02.11. Kic – Promocija prve zbirke poezije Lejle Kašić

‘Moja crvena”

Kad sam pitao Lejlu prije nedjelju dana kako zamišlja koncepciju svoje pjesničke večeri rekla je ”Nema čitanja recenzija, nisam ja Dostojevski, ovo mi je prva knjiga, početnik sam a i ne želim da smaram publiku nečim što ni ja sama ne volim da slušam”. ”Pa kako si zamislila sve?”. ”Ja, moja poezija, scena i publika, obostrana interakcija”. ”Shvataš da to nije baš uobičajeno za naše podneblje, i djeluje prilično inovativno za našu sredinu..” ”Kad može Šerbedžija, mogu i ja”. ”Preuzela si na sebe veliku veliku odgovornost, to što ćeš da uradiš je izuzetno hrabro, momački ali… kako god, kao i uvijek stojim uz tebe i podržavam te bez ostatka”. ”Hvala”.

Da Lejli ne fali samopouzdanja vidio sam i martovske večeri u Budvi kada je organizovano pjesničko veče, naprosto, plijenila je nastupom, nije bila u pitanju samo poezija već ostavljanje kompletnog utiska na nas. Posmatrajući Lejlu poslije na još par pjesničkih večeri nisam ni sumnjao kako će proteći sinoćnja promocija njene prve zbirke poezije u kic-u. Sve je odradila sama, držala pažnju prisutnim, usmjeravala atmosferu, a ja… znao sam da će da blista, znao sam da će prisutna publika reagovati na njen svestrani nastup oduševljeno i… ponosim se njom, baš se ponosim.

Lejla ganja san, živi poeziju, nastupa naiskrenije moguće u svemu i ostaje mi da joj toliko koliko mognem – pomognem (reklamno/organizacijski) da svoj san i ostvari. I… daću sve od sebe u tome.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *